O monadi, obliku i broju

Izdavač: Akademska knjiga

Radovićeva knjiga ne pokušava da zasnuje nov apstraktni sistem formalne matematike. Njen fokus je drugačiji, usmeren ka konkretnom matematičkom iskustvu prebrojivih predstava. Pitagorejske aritmetičke konstrukcije se ne upotrebljavaju kao formalni deduktivni dokazi, one čak to ne mogu ni da budu, ali pomažu razvijanju matematičkog „viđenja”. I u tome se prepoznaje najveća vrednost ovog teksta. Naime, predstavnost u matematici nije neprijatelj apstraktnog formalizma jer su njene granice pre povod za upuštanje u apstraktnu matematičku avanturu. Sa druge strane

, predstavnost jeste antipod suvoparnom usvajanju matematike kao skupa instrukcija koje se slepo izvode bez razmišljanja o tome šta se tim operacijama vrši, a tako se često zatiču u školama.
-Doc. dr Goran Rujević

Rasprava o monadi, obliku i broju pripada vrhunskim filozofsko-matematičkim raspravama o broju kao jedinstvenoj matematičkoj celini koja je graditelj mnogobrojnih struktura i oblika. Čitajući je, još jednom sam prošla kroz antički pristup analiziranja pojma broja. Autor nas znalački vraća u antički period analiziranja fenomena broja i pokazuje neodvojivost matematike od filozofije. Mišljenja sam da će publikovanje ovog rukopisa znatno oplemeniti čitalački fundus namenjen akademskoj zajednici.
-Dr Miroslava Mihajlov Carević

Uzeta u celini, studija „O monadi, obliku i broju” Raška Radovića predstavlja korisno, intrigantno i vredno štivo. Kao što je pomenuto, ona se može čitati kao studija iz filozofije matematike, budući da je, prirodom svoje teme, blisko vezana za ovu oblast. Ipak, domašaj i postavku ove studije ne treba redukovati na taj okvir, iako se u datom pogledu ona može smatrati doprinosom našoj naučnoj zajednici. Naprotiv,najvećom vrlinom ove studije smatramo nijansiranu osetljivost autora za one značenjske i smisaone linije tradicije koje već vekovima nisu u centru interpretacija. Drugim rečima, smatramo da čitav niz paralelnih perspektiva razumevanja kako monade, tako i oblika i broja, koje Radović izvlači u prvi plan svoje studije naporedo sa matematičkim temama, predstavlja značajan poziv čitaocima da i sami uvaže ovaj način razmatranja filozofskih problema, te izgrade osetljivost za višeznačnost koja odlikuje Radovića.
-Prof. dr Una Popović

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Logika
Ostali naslovi iz oblasti: Filozofija


				2021; Tvrd povez; latinica; 21 cm; 282 str.; 978-86-6263-355-2;

1650 din

Tražite polovan / korišćen primerak?

Imate ovu knjigu i želite da je prodate?

O monadi, obliku i broju

Raško Radović (autor)

1650 din

U korpu

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Logika
Ostali naslovi iz oblasti: Filozofija

Izdavač: Akademska knjiga; 2021; Tvrd povez; latinica; 21 cm; 282 str.; 978-86-6263-355-2;

Biografija
Odlomak

Raško Radović

Raško Radović rođen je u Vranju, gde je proveo nezaboravno detinjstvo i delio mladost sa pripadnicima jedne talentovane generacije. Ponevši solidno gimnazijsko obrazovanje iz grada na Moravi, upisuje se na Medicinski fakultet u Beogradu. Po završenim studijama, najpre je stacioniran u vojnim ambulantama u Dalmaciji. Nakon izlaska iz vojske, zaposlio se kao lekar u današnjoj Republici Srpskoj (BiH). Krajem sedamdesetih godina prošlog veka prelazi u Englesku, gde završava specijalizaciju iz psihijatrije. Najveći deo radnog staža proveo je kao primarijus u psihijatrijskim ustanovama Sarija i Londona. Godine 2008. prelazi u Kinu, te posle tri godine specijalističkog rada u američkoj bolnici (United Family Hospital) u Pekingu okončava svoju psihijatrijsku karijeru kako bi se potpuno posvetio svojim drugim interesovanjima. Kredo dr Radovića je da psihijatar treba da raspolaže širim humanističkim obrazovanjem kako bi bolje razumeo ljude i njihove probleme. Sledeći tu ideju vodilju, on se celog svog veka zanimao za kulture raznih naroda, za klasičnu literaturu, filozofi ju i umetnost. Od rane mladosti pasionirani tragalac za vizuelnim stvarima, on se posebno interesuje za teoriju forme i izraza, kao i za vizuelno opažanje. Da bi produbio ta svoja interesovanja, početkom devedesetih godina provodi nekoliko godina u Francuskoj, gde na Sorboni, pod egidom profesora Žaka Buvresa (Jacques Bouveresse), najvećeg živog francuskog epistemologa i člana visokoobrazovne institucije College de France, radi na doktoratu iz fi lozofi je. Tezu koja ima za temu fi lozofske implikacije izraza osećanja odbranio je pred komisijom sastavljenom od eminentnih francuskih stručnjaka, dobivši vrhunsko i retko dodeljivano priznanje – félicitations du jury. Po povratku u Englesku, predaje se, u slobodno vreme, studijama klasične filologije. Najpre je diplomirao (Birkbeck College), a potom i magistrirao (University College London) na Londonskom univerzitetu. Tu je imao privilegiju da mu profesori budu vrhunski helenisti poput Herviga Melera (Herwig Maehler) i pokojnog Roberta Šarplesa (Robert Sharples), svetskog autoriteta za grčku filozofiju. Raško Radović se takođe zanima za interpretaciju ljudske forme i na tu temu je objavio članke na srpskom i francuskom. Takođe je autor likovnih kritika publikovanih na engleskom i prevedenih na kineski. Godine 2014. izdavačka kuća „Akademska knjiga” iz Novog Sada objavila mu je pionirski rad iz teorije forme: „Sistemi forme u umetnostima prvih civilizacija i Grčke”. Dr. Radović stalno obitava u Kini, gde je aktivno uključen u kulturni život te zemlje, angažujući se sa svojom suprugom Tao Vang u promociji talentovanih mladih umetnika i vizuelne kulture uopšte.

pročitaj deo knjige