Slaviša Radovanović je rođen 1951. godine u Prugovu, opština Požarevac. U periodu od 1992. godine do danas objavio je dvanaest romana, od kojih treba pomenuti Kiše nad izvorima (Politika ekspres, Beograd), A, B, Vukovar (SKZ, Beograd,), Lek za bolesne oči (Apostrof, Beograd), A, B, Vukovar Kraj azbuke (Prosveta, Beograd), Salašar (ApostrofZavetine, Beograd), Čiča Gorio beogradski (Narodna knjiga, Beograd), Očuh (Prosveta, Beograd), Legenda o Balzakovom selu (Braničevo, Požarevac), Sedmo silovanje (Dan Graf, Beograd i Studio art libris, Požarevac), Zemunica u Ajndhovenu (Reč naroda, Požarevac). Slaviša Radovanović je prvi laureat nagrade „Miroslav Dereta", za roman Francuska kutija šibica (2006).
03.12.03 Politika
Četiri nova romana
Novo iz beogradske "Prosvete"
Predstavljanjem četiri nova romana, juče u galeriji "Geca Kon", izdavačko preduzeće "Prosveta" je pokazalo da nastoji da objavljuje pisce ne samo beogradskog kruga već i one iz unutrašnjosti Srbije.
Prvi roman Biljane Dumić, novinara i dopisnika RTS iz Novog Pazara, nosi ime "Čokolada sa mirisom proleća". Kako naglašava Milisav Savić, urednik pomenutog izdanja i direktor "Prosvete", za takav naziv romana odlučio se jer je srž romaneskne priče jedan klasičan ljubavni zaplet.
Međutim, složivši se sa autorkom, Savić je primetio da ovo štivo ujedno dočarava i teško vreme u Srbiji, u vreme NATO bombardovanja, u kome se javlja kratka i strasna ljubav novinarke i majora Jugoslovenske vojske. Budući da se u slučaju Biljane Dumić pokazala istinitom ona tvrdnja Miloša Crnjanskog da je novinarsko iskustvo "hrana" književnog stvaranja, i izdavač ovom romanu predviđa dobru čitanost, zbog njegove zanimljivo ispripovedane priče.
Drugi prozni autor, takođe iz Novog Pazara, Šaban Šarenkapić svoj drugi roman "Očinstva" objavljuje u "Prosveti", pišući o mirenju suprotnosti jedne multietničke sredine kakva je Raška oblast.
Romanom "Očuh" Slaviša Radovanović, pisac iz Požarevca, predstavlja se kao analitičar našeg mentaliteta i naravi, a po rečima kritičara Milutina Stanisavca, Radovanovićev novi roman je pitka, duhovita i pomalo cinična priča o moralnom sunovratu ljudi našeg vremena. Glavni junak je i sam imao očuha, pa po čudnoj životnoj ironiji i sam postaje očuh.
– U nastojanju da povežem vreme posle Drugog svetskog rata u Srbiji sa događajima oko petooktobarskog prevrata, vremensku distancu prevladao sam paralelizmom moralnog pada i incestuoznih situacija glavnih junaka – kaže autor.
Motivska srodnost i idejnost prethodnih romana ove produkcije nastavlja se romanom "Krv i mleko" Bratislava Milanovića. Knjiga govori o seobama, gubljenju i vaspostavljanju identiteta, i suprotstavljanju dve nacionalne svesti u istoj ličnosti. Kako je to naglasio Milanović sam, postupak mozaičkog pripovedanja prevladava vremenski raspon u romanu, od 1803. do 1999. godine, a mitska dimenzija seoba, dijaloška, epistolarna forma kazivanja i dnevnika u ovom proznom delu stvaraju utisak "knjige u knjizi".
M. N. V.
01.12.03 Danas
"Grešne" veze
Slaviš Radovanović: "Očuh"
Novi roman požarevačkog književnika Slaviše Radovanovića "Očuh" u izdanju beogradske Prosvete pojavio se ovih dana u knjižarama. Reč je o devetom romanu ovog autora u kome on sažima u svoj sličnosti dva vremena, vreme neposredno posle Drugog svetskog rata i vreme uoči početka i na početku novog veka. Kroz lik poljočuvara Petra, koji iz "grešne" veze sa pastorkom dobija sina, uličnog dilera novca, autor slika dva vremena uokvirena seoskom stvarnošću i palanačkim naravima. Ćivoti oca i sina, podeljeni pedesetogodišnjim jarkom, ipak su toliko slični u svom toku i događajima oko njih. Reč je o mozaiku karaktera koji stvaraju lica posleratne Srbije i lice Srbije posle rata. Čitaoci su, iz Radovanovićevog opusa, posebno zapazili romane "A B Vukovar, kraj azbuke", "Salašar" i "Čiča Gorio beogradski".
M. V.