01.01.00
Politika 10.07.1999.
Novi prevod "Odiseje": Eduard Dajč
Na Homerovom žalu
U ratu je na proveri i shvatanje o herojstvu, ali i o pravoj svrsi umetnosti. Na svakih pola veka treba objaviti novi prevod "Odiseje"
Među brojnim novim i starim naslovima na štandovima uličnih ratnih knjižara u centru Beograda bilo je ovog proleća i "delo za sva vremena" - Homerova "Odiseja" upravo obučena u novo prevodilačko ruho perom i pesničkom imaginacijom dr Eduarda Dajča u izdanju CID iz Podgorice. Njenu najavljenu klasičnu promociju odložila je bezumna agresija NATO na Jugoslaviju, ali je knjiga već lepotom svojih korica približavala prolaznike pesničkim porukama o drevnim herojskim vremenima.
- Ova vremena nisu ništa manje herojska - kaže dr Eduard Dajč, dodajući da je "jedinstveni otpor srpskog naroda inspirativan za grandioznu epopeju". Ogorčen što se sva sila Zapada obrušila na srpski narod, naš sagovornik na početku razgovora podseća da velika literatura često nastaje za vreme ili neposredno posle rata, jer u takvim vremenima na probu dolaze velika moralna načela.
- U ratu je na proveri i shvatanje o herojstvu, ali i o pravoj svrsi umetnosti. I sama "Odiseja" je nastala kao odjek prvog svetskog rata helenističkog sveta - Trojanskog rata. Isti slučaj je i sa Evripidovom "Ipsipilom" koja je odraz pre svega Peloponeskog rata, ali i prethodnog Grčko-persijskog. Ponosan sam što se moj prepev "Odiseje" našao pred čitaocima u vreme kada je oružje pretilo i ljudskoj misli. Na večito pitanje da li ima smisla raditi kada se ratuje, moj odgovor je da - kaže Dajč.
Treći prepev
. Vaš prepev je treći, odnosno četvrti, prevod Homerove "Odiseje" na srpski jezik. Prvi prozni prevod načinio je Panajot Papaskostopulo 1881. godine, drugi prevod, a prvi prepev Toma Maretić početkom ovog veka, a Miloš Đurić je prepevao "Odiseju" sredinom ovog veka. Zašto ste smatrali da je nužan nov prepev?
- Smatram da je otprilike svakih pola veka logično objavljivanje novog prevoda ove epopeje. To je veliko pesničko kušanje. Verovao sam da ja, Grk po majci, a Srbin po ocu, zvuk grčkog originala mogu približiti srpskom uhu. Mnogo su mi pomogla i kazivanja moje bake koja je umela da mi detinjstvo obogati oživljavanjem drevnih grčkih predanja.
. Vi ste lekar. Medicinsku praksu ste prekinuli kako biste se i u književnosti i u medicini, naučnoistraživački, posvetili helenističkom periodu. Prepevali ste oko trideset hiljada stihova u samoskom heksametru, kako ga vi nazivate. Za to je potrebna ogromna umna, ali i fizička kondicija. Koji je bio vaš najveći problem u prepevu "Odiseje"?
- Uhvatiti ritam. Najpre vam se čini da ne možete da izađete na kraj sa epopejom od 12 i po hiljada stihova. Da biste počeli da savlađujete tu pesničku gromadu, da ulazite u heksametrijski Homerov ritam, morate da postignete određenu brzinu u radu, da ne pravite velike pauze. Kontinuitet obezbeđuje izjednačenost prepeva. Jer, čovek se stalno menja, i otkucaji srca su mu stalno drugačiji. Na subjektivni odnos prema temi utiče i fizička kondicija, vreme i razne druge okolnosti. Znači, potrebno je uraditi prevod u što kraćem vremenskom periodu. Za "Odiseju" to znači godinu dana.
. Kako uspevate da ne remetite postignutu koncentraciju?
- Imaginacijom. Ja verujem da se oko mene dok radim pravi veliki mehur od sapunice. Ne smem da ustanem da se on ne bi rasprsnuo i razbežale se moje krilate reči. Sedim, pišem, jedem i ostajem nepomičan što je moguće duže.
. Vi "Odiseju" smatrate prototragedijom?
- Ono na čemu insistiram nije pre svega njen tematski značaj već njena konstrukcija kao dramskog dela sa tri dominantne celine.
. Proglasili ste "Odiseju" prvim pomorskim priručnikom. Šta vas je motivisalo?
- Činjenica da sadrži detaljan opis mora, vetrova, talasografske podatke, detalje o stanovništvu veoma značajne za trgovinu. Odisej putujući rizikuje život da bi upoznao običaje u raznim krajevima, da bi video da li ljudi, recimo, poštuju bogove, da li se sa njima može trgovati. Zato sam ja insistirao na tome da ovo izdanje bude obogaćeno geografskom kartom iz tog doba koja nije postojala u originalu.
. Vi o Homeru pišete kao vrsnom lekaru. Na osnovu čega?
- Ovu tezu obrazlažem pomoću bogate Homerove medicinske leksike i opisa koji svedoče o njegovom dubokom poznavanju medicine. Homer je u "Odiseji" i u "Ilijadi" upotrebio oko 700 stručnih medicinskih izraza. On nije površeno informisan čovek o medicini nego poznavalac interne medicine, hirurške operativne tehnike, terapije. On stručno razlikuje rane u zavisnosti od toga kojim su oružjem nanete (koplje, strela itd).
Izmišljanje drame
. Vi negujete strahopoštovanje prema Homeru i volite da podsetite da je Gogolj smatrao "Odiseju" najboljim literarnim delom svih vremena. Ipak, Vi na neki način demistifikujete ekskluzivnost prevoda dela helenistike. Usudili ste se da rekonstruišete i izgubljenu Evripidovu tragediju "Ipsipila" pronađenu u fragmentima tokom ovog veka.
- "Ipsipila" je sedamdeset odsto moja, a sto odsto su moje dve drame od ukupno preko 15 hiljada stihova u junačkom heksametru, zatim antička tragedija "Sedmorica protiv Tebe", kao i više satirskih drama.
. Kao pisac helenista i kao pesnik - prevodilac dobili ste nagrade i u Jugoslaviji i u Grčkoj. Jedan poznati profesor klasične filologije Vam je prošle godine, pola u šali, pola u zbilji, na međunarodnom skupu u Solunu komentarišući rekonstrukciju "Ipsipile" rekao: "Vi ste, Dajču, sve to lepo izmislili"...
- Tačno. Dok sam ja smišljao učen odgovor na tu primedbu, moja žena je hitro odgovorila: "I Evripid je izmišljao". To je dobar odgovor, pošto smo se i Evripid i ja igrali istim peskom na ogromnom Homerovom žalu. Uostalom, kako kaže Olga Frajdenberg: "... Novi mitovi su podjednako verodostojni kao i stari ako su nastali kao plod nesvesnog stvaralaštva". A moji mitovi su tako nastali...
Zorica BULJA
