Oja Bajdar je rođena u Istanbulu 1940. U završnom razredu Francuske devojačke gimnazije „Notre Dame de Sion” napisala je roman Alah je zaboravio svoju decu, zbog koga umalo nije izbačena iz škole. Diplomirala je sociologiju na Istanbulskom univerzitetu 1964. Iste godine dobila je zvanje asistenta. Pošto je Veće profesora dva puta odbilo njenu doktorsku tezu Rađanje radničke klase u Turskoj, studenti su u znak protesta okupirali fakultet. Bila je to takozvana ’prva okupacija univerziteta’. Nakon toga postaje asistent na Odseku za sociologiju univerziteta Hadžetepe u Ankari. Za vreme vojnog udara 12. marta 1971. uhapšena je i udaljena sa fakulteta zbog socijalističkog opredeljenja, budući da je bila članica Turske radničke partije i Sindikata prosvetnih radnika Turske. U periodu 1972–1974. i 1976–1984. piše kolumne za novine Yeni Ortam (Nova platforma) i Politika. Bavi se istraživačkim radom, javnim delovanjem, piše o socijalizmu. Za vreme vojnog udara 12. septembra 1980. napušta zemlju, odlazi u Nemačku gde ostaje dvanaest godina. Imala je priliku da izbliza svedoči slomu socijalističkog režima. Za zbirku priča Zbogom, Aljoša, koju je napisala 1991, dobija nagradu „Sait Faik“ za najbolju priču, a za roman Kedi Mektuplari (Mačja pisma) dobila je nagradu „Junus Nadi“. Po povratku u Tursku radila je kao redaktor Enciklopedije Istanbula, koju je objavilo Ministarstvo kulture u saradnji sa Istorijskom zadužbinom, i kao glavna urednica Enciklopedije sindikata u Turskoj. Godine 1998. objavila je roman Hiçbiryer’e Dönüş (Povratak nikuda), zatim Sicak Külleri Kaldi (Njegov pepeo je ostao vreo), za koji je dobila nagradu „Orhan Kemal“. Za roman Erguvan Kapisi (Vrata od judinog drveta) objavljen 2004. dobija nagradu za književnost „Dževdet Kudret“. Njen poslednji roman Izgubljena reč objavljen je 2007.