Osnovni navatl (astečko)-srpski rečnik : sa gramatikom navatla

29.03.19

Srbin je pre sedam godina otišao u Meksiko Siti ne sluteći da će tu i ostati, a onda je došao na NEOČEKIVANU IDEJU

Kad je njegova supruga dobila posao u Agenciji za migrante Ujedinjenih nacija u Meksiko Sitiju, diplomirani etnolog Igor Seke iz Srbije nije ni slutio da će tu ostati mnogo duže od planiranog.
- U početku je plan bio da ostanemo samo godinu dana, ali već nakon prve godine bilo nam je jasno da ćemo u Meksiku ostati puno duže. Fascinirao nas je. Meksiko Siti, koji je nastao na temeljima astečke prestonice Tenočtitlana, je kulturni centar Latinske Amerike. Drugi je grad na svetu sa najviše muzeja, ima samo tri ili četiri muzeja manje od Pariza – počinje priču za “Blic”.

Seke je završio master studije iz Antropoloških teorija, etnografskih istraživanja i interkulturalnih odnosa na Autonomnom univerzitetu u Barseloni, a istraživanje za završni rad obavio je u Kolumbiji. U Meksiku živi već sedam godina i radi na očuvanju starosedelačkih kultura. On kaže da je praktično od prvog dana krenuo da uči navatl (astečki jezik), što mu je pomoglo da bolje upozna Meksiko, njegovu istoriju ali i savremeni Meksiko.
- Puno toponima, imena jela, imena životinja itd. u Meksiku su na navatlu. Samo ime Meksiko je navatl reč, a isto tako i Gvatemala. Puno gradova i sela imaju imena na navatlu, na primer čuveni Akapulko je "mesto gde se uništava trska". U samom Meksiko Sitiju puno delova grada ima ime na navatlu: Kojoakan (poznat po Fridi Kalo i Dijegu Riveri), Askapokalko, Tlalpan, Koapa, itd. Preko 20 stanica metroa ima imena na navatlu... Moje omiljeno jelo, ćilakiles, je ćile (paprika) i kilitl (povrće), meksičko najpoznatije jelo “tako”, je "tlahko" što na navatlu znači "polovina" pošto se tortilja preklapa na pola. Aktivni vulkan Popokatepetl u bukvalnom smislu znači "planina koja se dimi" – priča Seke, koji osim navatla govori i katalonski, španski i engleski jezik.

On ističe da ga je kod astečke kulture najviše privukla veza sa prirodom.
- Sve ima svoje objašnjenje i koren u prirodi i prirodnim pojavama. Isto tako, privukla me je metaforičnost i poetičnost navatla. Pre dolaska Španaca u Meksiku su se održavali poetski skupovi ne samo na navatlu već i na drugim domorodačkim jezicima, a među najvećim pesnicima su bili vladari. Oni su imali obavezu ne samo da se dokazuju u ratu, nego i u miru, kada su morali da budu dobri pesnici – navodi Seke.
Kasnije je iz ljubavi prema starosedelačkoj kulturi došao i na izvanrednu ideju - da napravi jedinstveni srpsko-astečki rečnik, koji je početkom godine promovisao u Beogradu.
- Sa profesorom Uliseom Alfarom učim navatl preko španskog, ali sam vremenom polako počeo da pravim beleške na srpskom, pa sam beleške prekucao u računar... i tako je malo po malo nastao rečnik. Aktivno sam radio na rečniku oko dve godine, od prve do konačne verzije – ističe Seke, dodajući da je za izradu rečnika sarađivao i sa lingvistom svetskog glasa, dr Dankom Šipkom sa Državnog univerziteta Arizona, koji mu je dao puno korisnih saveta i smernica.

Seke nalašava da je tokom pisanja rečnika bilo je puno izazova.
- Pre svega, nisam hteo da prevedem neki od navatl-španskih rečnika ili navatl-engleskih rečnika na srpski, već sam hteo da uradim baš navatl-srpski rečnik tražeći najadekvatnije prevode, mada je prevod često više tumačenje nego bukvalni prevod. Osim toga, izabir reči je bio izazov, pošto učim klasični i moderni navatl, a neke reči koje postoje u klasičnom navatlu se danas više ne koriste, a isto tako u savremenom navatlu se konstatno prave nove reči, pa je tako bicikl "teposkavajo" ili "metalni konj", a frižider je "sesekali" ili "hladna kuća" – objašnjava autor.

Tokom istraživanja za rad na rečniku on se povezao sa lokalnim grupama za revitalizaciju starosedelačkih kultura koje se zovu “kalpuli”. Iz komunikacije sa njima vidno je da se u Meksiku i dalje pamte konkvistadorska osvajanja. Takođe, Seke opisuje i kako su reagovali na njegovo srpsko poreklo.
- Te grupe smatraju da su pre španske invazije autohtoni meksički narodi bili na veoma velikom civilizacijskom i kulturnom nivou. Španski vladari u 16. veku su bili Habsburzi, pa je zato Motekuhsomina perjanica na kraju završila u Beču, gde se i danas nalazi. Postoji kampanja da se ta perjanica, koju su Španci nazivali krunom, vrati u Meksiko, ali Austrija to odbija. Kada su čuli da sam iz Srbije, neki iz tih grupa su mi rekli da im je to veoma drago, pošto znaju da je pucanj jednog Srbina pokrenuo događaje koji su rezultirali krajem Habsurške dinastije – priča autor.

Prvo, ograničeno izdanje astečko-srpskog rečnika u našoj zemlji privuklo je veliku pažnju i razgrabljeno je u knjižarama, a da li će biti drugog zavisi od izdavača.

Navatl, koji dolazi iz porodice juto-astečkih jezika, danas govori oko 1,7 miliona ljudi, uglavnom iz centralnog Meksika. Ovaj jezik ima mnogo varijanti, u zavisnosti od dela Meksika u kojem se govori, a Sekeov plan je da se "specijalizuje" za jednu od njih.

M. Milikšić