Profesor je Pozorišnih studija na Univerzitetu Kent u Kenterberiju. Oblasti interesovanja su mu performans, semiologija i interkulturalnost u pozorištu.Tvorac je verbo-corps teorije koja se odnosi na nov način prevođenja dela dramske umetnosti. Ta teorija podrazumeva da u svakoj kulturi postoji jedinstvo između jezika i pokreta i da se svaki dramski pisac podsvesno oslanja na njega. Prema Pavisu, prevodilac bi trebalo da uoči to jedinstvo u originalu i da ga rekonstruiše u prevodu.Objavio je sledeća dela: Problemes de sémiologie théâtrale (1976), Languages of the Stage: Essays in the Semiology of Theatre (1982),Voix et images de la scene: vers une sémiologie de la réception (1985), Marivaux a l"épreuve de la scene (1986), Dictionnaire du Theatre (1987), Le théâtre au croisement des cultures, (1990), The Intercultural Performance Reader (1996), L"analyse des spectacles: théâtre, mime, danse, danse-théâtre, cinéma (2005), La mise en scene contemporaine: origines, tendances, perspectives (2007),Dictionnaire de la performance et du théâtre contemporain (2014).