Zoran Slavić (autor)
Naime, Peron, odlazaka nema jeste knjiga poezije, ali istovremeno i nije to u klasičnom smislu reči. Ona je za nijansu više, svakako drugačije, jer nateže i rasteže kategoriju poetskog izvan granica, postavlja je u zanimljive odnose, dovodi je, i to je njen nesumnjivi kvalitet, u pitanje. Razjasniću: svaka knjiga poezije predstavlja iskaz o tome šta poezija jeste, ali i o tome šta ona nije. Na osnovu žanrovskih kompetencija koje stičemo sopstvenim čitalačkim iskustvom možemo da utvrdimo neke od osnovnih postulata lirike, a onda u svakom suočenju s novom knjigom ta iskustva proveravamo. U tom smislu o
va knjiga jeste iznenađenje, ona je rez, pomeranje, ona je iskorak, ako hoćete, i rušenje našeg znanja o poeziji, najpre o stihu. Jer gde je granica poetskog, šta je to što je conditio sine qua non pesništva, u kom se to grmu krije poslovični zec koji razdvaja književne rodove i vrste. Da li je to jezik en general koji vrši ono što je Jakobson nazvao njegovom poetskom funkcijom, da li je to stih, da li druga muzička obeležja teksta. U svakom od ovih elemenata Slavić, budući odgajan u neoavangardnom duhu karakterističnom za ono najkvalitetnije u vojvođanskoj posleratnoj poeziji, odlazi jedan korak dalje ili ustranu, sasvim je svejedno. Njegov jezik je povremeno sasvim prozni, stih mu je dugačak, ritmika poremećena, izlomljena, produžena, a opet nesumnjivo se radi o poeziji, i po motivaciji/nameri i po senzibilitetu.
Motivi u zbirci sasvim su u skladu sa onim što su njena formalna obeležja. Zagledan u sebe i sopstveno životno iskustvo, pesnik se kreće od detinjstva ka zrelom dobu, od potrage za smislom do traganja za jezikom. Njegove metafore su dovoljno neprozirne i neočekivane i vešto kriju ono što se iza njih nalazi. Ovaj heraklitovski zanos, kao nanos iz tradicije, ipak nije opterećen retorikom, već se zadržava na u poetskom koje teži da se približi filozofskom, upravo onako kako moderna poezija počev od Helderlina to i čini. Slavićeva poezija svedoči o jednom od važnih pravaca kojim ide savremeno pesništvo. Ona podrazumeva u sebi ono što je bitno, a to je potraga za adekvatnim poetskim iskazom u trenucima kada za njega gotovo da ne postoji nada, kada je sumnja u njega potpuna, kada je njegova društvena uloga skrajnuta, a često i banalizovana retorskim nastupima nacionalnih bardova koji su pokušali da spoje nespojivo: epski duh i lirsko pesništvo. U tom smislu, Peron, odlazaka nema nudi nešto što je moguć izlaz, poetski odgovor na tamu svakodnevice, nemilosrdnog žrvnja u koji smo svi ubačeni, a iz kojeg se upravo kroz umetnost nudi prozor u svet nade.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaća poezija
Ostali naslovi iz oblasti: Poezija
Izdavač: Prometej - Novi Sad; 2017; Broširani povez; ćirilica; 21 cm; 71 str.; 978-86-515-1130-4;
