Zoran Modli je bio jedan od najpoznatijih srpskih radio novinara i di-džejeva. Počeo karijeru disk-džokeja početkom sedamdesetih godina dvadesetog veka u beogradskim diskotekama, praktično uvevši svoj posao u Jugoslaviju, pošto u to vreme posao osobe koja pušta muziku u diskoteci nije smatran značajnim. Izdao je ploču „Zoran Modli i leteća diskoteka“ i bio je urednik jedne rubrike u muzičkom magazinu „Džuboks“. Modli je sa Borom Đorđevićem početkom 1975. godine osnovao grupu „Hajduk Stanko i jataci“, u kojoj je bio pevač, ali su imali samo dva singla, „Na putu za Stambol“ i „Anđelija, čuvaj se Turaka“.
Bio je veoma popularan radio voditelj tokom osamdesetih kada je imao emisiju „Ventilator 202“ (kum je bio Vlada Janković Džet[2]). Modli se trudio da bude inovativan i prvi je vodio emisiju iz aviona, dok pilotira. Sledeća inovacija je bila skupljanje traka sa demo snimcima. Ova emisija postaje pogotovo popularna i značajna za razvoj muzike na ovim prostorima kada počinje da objavljuje demo snimke novih grupa. Iz njegove „Demo top liste“ su izdvojeni materijali koji su izdati od 1983. do 1985. godine na tri albuma. Tako su svoje prve kompozicije objavili sastavi kao što su „Katarina II“ (kasnije EKV), „Partibrejkers“, „Rex Ilusivii“, „Denis i Denis“, „Gustaf i njegovi dobri duhovi“, „Karlovi Vari“, „Dorijan Grej“, „Psihomodo Pop“, „Laki Pingvini“, „La Strada“. Modli je oduvek bio sklon novim tehnologijama i još 1979. godine je dovodio u emisiju profesora Vladimira Ajdačića a kasnije počinje saradnju sa urednicima časopisa za popularizaciju nauke „Galaksija“.
U njegovim emisijama se prvi put čulo škripanje i cvrčanje računarskih programa kada je Dejan Ristanović doneo jednu rutinu za Spektrum na magnetskoj kaseti i pustio je u program. Poseban entuzijazam je ova emisija izazvala početkom 1984.[3] godine kada su se u etar emitovali programi[4] za prvi domaći računar u samogradnji „Galaksija“. Od tog momenta njegove radio rok end rol emisije dobijaju, u to doba nov prizvuk visokih tehnologija, on je za sebe izmislio naziv radio-haker. Karijera „Ventilatora“ se završava 1987. godine i posvećuje se više karijeri pilota na velikim putničkim avionima.
Emisiju „Modulacije“ Modli počinje na tada novoosnovanom radiju „Pingvin“ u maju 1993. godine. I ovoga puta uvodi novine, emituje „Modul top ten“ vrh listu MOD datoteka, rudimentarne računarski stvorene muzike. Ova emisija se 1995. godine seli na radio Beograd 202, a 1996. godine dobija nagradu „Diskobolos“ za najbolju radio i TV emisiju o računarima. Međutim, ubrzo se opet vraća na radio „Pingvin“ uz novi naziv „Modulacije - The Next Generation“, ali ukratko potom prelazi na MIP radio gde ostaje do 1999. godine kada se emisija gasi.
Od 2000. pokreće emisiju „Zair“ (Zakon akcije i reakcije)] koja je godinu dana emitovana na radiju Beograd 202 (danas se emituje na beogradskom Radiju Laguna i na više nezavisnih radio stanica u Srbiji i regionu), a od 2002. godine opet pravi tehnološki iskorak jer se emisija sprema unapred u kućnim uslovima i na računaru, a prosleđuje se mreži lokalnih radio-stanica putem interneta, a može se preuzeti sa Modlijevog internet sajta. Od proleća 2011. godine emisije se mogu skidati i kao podkastovi sa Apple iTunes-a.[5] Povučeni novim kanalom distribucije, na listu re-emitera u grupu se uključuje i više specijalizovanih internet portala i veb radija.
S obzirom na to da nije samo radio kao disk-džokej već i kao profesionalni pilot i instruktor letenja, Modli je pisao i knjige namenjene popularizaciji pilotskog poziva, i to ukupno 7 naslova.
Živeo je u Beogradu. Posle više od 20 godina provedenih u JAT-u, gde je upravljao Boingom 727, nastavio je pilotsku karijeru kao kapetan u privatnoj aviokompaniji Princ Aviješn, sve do 15. jula 2010. godine, kada je doživeo udes na aerodromu Brač skliznuvši sa piste mlaznim poslovnim avionom Cesna Sajtejšn 2.[6] Avion je izgoreo, ali su posada i putnici izašli nepovređeni. Nakon ovog udesa Modli je napustio karijeru pilota ne mogavši sebi da oprosti grešku koju je načinio tokom procedure sletanja i posledičnu nezgodu. Do detalja je opisao svoj poslednji let u prvom poglavlju "Pilotske knjige", s jednim ciljem: da upozori mlade pilote da nikada ne precenjuju svoje sposobnosti kako bi izbegli mogućnost da nešto slično dožive u vlastitoj karijeri.
Takođe, uređivao je veb prezentaciju www.modli.rs koju je računarski časopis PC Press svrstao među 50 najboljih u 2001, 2003. i 2004. godini. Održavao je i veoma posećen Fejsbuk profil pod svojim imenom, tretirajući ga i kao svoj lični blog.
...Ostaci olupine dogorevali su tamo gde piste visˇe nije bilo, utonuli u dubok kamenjar malog ostrvskog aerodroma nasred Jadrana. Cˇetrdeset lelujavih letnjih stepeni, zacˇudo, nedrilo je hladnoc´u oko srca okupljenim posmatracˇima.
Ko zna koji put sam, kao navijacˇ nekog snenog i usporenog teniskog mecˇa, instinktivno vukao pogled sleva udesno, pa zdesna ulevo. Od praga 22 ka pragu 04 (koji se zbog ispupcˇenog betonskog stomaka piste nikako nije mogao videti), pa nazad, ka izuvijanim stubovima aerodromske ograde – a sve ocˇekujuc´i da ponovo ugledam avion kako izranja iz popodnevne jare i kako se, ovog puta uspesˇno kao i u bezbroj sletanja do tada, uz huku riversera zaustavlja na kraju 1.400 m duge staze.
Dzˇabe.
Osec´ao sam buđenje opravdanog besa negde duboko u stomaku, ispod bele kosˇulje umazane kapljicama motornog ulja, armiranog prasˇinom koja se podigla na mestu udesa. Izdaja. Metalni prijatelj, u cˇiju sam se vernost bezrezervno kleo, ovog puta je posustao. Zbog cˇega je sˇest tona aluminijuma, kompozita i elektronike tako sramotno zavrsˇilo u vatri i dimu, nekoliko metara iza piste, u rupi punoj osˇtrog kamenja i uspanicˇenih poskoka? Zasˇto je, smrtno ranjen, rasterao moju posadu i putnike, a time i poslednju nadu da c´e i nadalje sve biti u redu?
Odgovora nije bilo mada sam ga sa^m znao najbolje. A basˇ to me je izluđivalo.
