Plinije Stariji o umetnosti

05.04.12

"Kao istoričar umetnosti koji se posebno interesuje za antiku, kao neko ko smatra da je antika živa i prisutna svuda oko nas, počela sam da se interesujem za antičke spise o istoriji umetnosti. Malo ih je sačuvano. Zato sam pre više od dvadeset godina počela da prevodim Vitruvija, a zatim i Plinija. Pokazalo se da je takva vrsta literature neophodna"

Plinije Stariji, rimski enciklopedista iz prvog veka naše ere, sakupio je u spisu Istorija prirode sva dotadašnja znanja iz biologije, geografije, medicine, mineralogije, etnografije i drugih naučnih disciplina. Unutar tih tekstova pisao je i o - umetnosti. Od ovih rasutih Plinijevih tekstova dr Zoja Bojić je napravila celinu, knjigu O umetnosti. Koliko je poznato, ovo je prvo takvo izdanje Plinija na svetu. Osim što je autorka ovakvog izbora Plinijevih tekstova, dr Zoja Bojić je i autor predgovora knjige, komentara, registra umetnika i prevoda. Ona je prvi prevodilac Plinijevih tekstova sa latinskog na srpski jezik.
Zoja Bojić je istoričar umetnosti. U doktorskoj disertaciji pisala je o umetnicima emigrantima slovenskog kulturnog nasleđa u Australiji. Poslednjih 18 godina živi u Australiji. Predaje umetnost antike na Australijskom nacionalnom univerzitetu u Kanberi, i na Univerzitetu Novog Južnog Velsa u Sidneju. O savremenoj australijskoj umetnosti pisala je u knjizi Sunce južnog neba, a objavila je i monografije na engleskom jeziku o australijskim umetnicima, slikaru Stanislavu Rapotcu jugoslovenskog porekla, i o slikaru i skulptoru ruskog porekla Danilu Vasilijevu. Pre knjige O umetnosti Plinija Starijeg, prevela je sa latinskog i priredila Vitruvijev kapitalni spis O arhitekturi. Izdavači obe ove knjige su Zavod za udžbenike i "Dosije studio".

"VREME": Da li osim što su i Vitruvije i Plinije Stariji bili nedostupni na srpskom jeziku, postoji još neki razlog zašto ste ih proučavali dve decenije?
ZOJA BOJIĆ: Kao istoričar umetnosti koji se posebno interesuje za antiku, kao neko ko smatra da je antika živa i prisutna svuda oko nas - u detalju neke savremene zgrade na primer - počela sam da se interesujem za antičke spise o istoriji umetnosti. Malo ih je sačuvanih. Zato sam pre više od 20 godina počela da prevodim Vitruvija, pa zatim i Plinija. Pokazalo se da je takva vrsta literature neophodna, posebno kad je prevedena sa jezika na kome je napisana.

Zašto ste se latili posla koji nije vaša specijalnost - prevođenja sa latinskog?
Sigurno da bi doprinos klasičnog filologa u prevođenju latinskog teksta bio i dobar i velik, ali u ovoj prilici je ipak bilo bitno poznavati istoriju umetnosti a ne samo latinski jezik. Neophodno je i analizirati tekst, komentarisati ga i napisati predgovor. I zato je dobro što postoji ta srećna okolnost da istoričar umetnosti može da uradi oba posla.
Ne kažem da mi prevođenje nije bio težak posao. Vitruvijev jezik je živ, bio je graditelj i pisao je o onome što je sam iskusio i isprobao u građevinarstvu. On kaže da po njegovim spisima može da se upravlja svako ko sam za sebe nešto gradi, a da oni koji uzimaju preduzimača mogu da saznaju šta preduzimač radi pa ih tako neće opljačkati, a može da ih čita i neko u časovima dokolice. Vitruvije je tako i pisao o arhitekturi, s namerom da to bude čitano. Plinije je intelektualac, on nije naslikao nijednu sliku, ali je umeo da prepozna umetnost, luksuzne predmete i retkosti, i predstavlja nam se kao znalac, onaj ko ima istančan ukus, pa je u tom smislu i njegovo pripovedanje živo.

Pre vas niko nije spojio Plinijeve tekstove o umetnosti u jednu knjigu. Zašto ste tako važnu knjigu preveli na srpski a ne na engleski jezik i time joj omogućili dostupnost svetskoj naučnoj javnosti?
Pre šest meseci, dakle znatno pre nego što je knjiga objavljena, redakcija časopisa "The Classical Review" koji objavljuje Univerzitet u Kembridžu, tražila je da napišem prikaz zbornika radova naučnika koji su poslednjih 20 godina proučavali Plinijevo delo. To znači da je ova knjiga već tada ocenjena kao značajan doprinos nauci, čim su drugi stručnjaci smatrali da njen autor treba da proceni doprinos drugih autora. Ja sam, naravno, i pre toga govorila o Pliniju na raznim skupovima, ali mi je ovakav kredibilitet dala tek ova knjiga. To, ponoviću, ujedno govori i o ugledu knjige, bez obzira što je na srpskom. Ja pripremam još dve knjige na srpskom, prevode onih koji su pisali o umetnosti posle Plinija. To su dvojica Filostrata iz III veka, očekujem da će ta knjiga biti objavljena krajem godine, i Kalistrat iz IV veka. Ta četiri dela će zaokružiti celinu istoriografije o antičkoj umetnosti.

Osim što je bio intelektualac, Plinije je radio na način koji je i danas merodavan: koristio je saznanja prethodnika, imao je enciklopedijsko znanje, prepoznavao je vrednosti...
Da, a živeo je i pisao pre 20 vekova. Plinije se smatra za jednog od prethodnika savremenog naučnog metoda. Osim ovih koje ste nabrojali, pomenula bih da se služio empirijskom metodom, da je opisivao eksperimente, pratio najnovije tokove - sve su to grupe metodologija koje se i danas koriste u nauci.

U predgovoru knjige pišete o Tekstu X, kako je nazvan mogući Plinijev koherentni tekst o umetnosti, i nudite neke nove ocene o njemu. Da li mislite da Tekst X postoji?
Umberto Eko je napisao Ime ruže, roman o ubistvima monaha koji su hteli da dopru do Aristotelovog spisa O komediji, spisa za koji se samo pretpostavlja da postoji. Na isti način možemo da pričamo i o Plinijevom Tekstu X, znači na nivou spekulacije. Verujem da je Tekst X postojao, da ga je Plinije napisao pre Istorije prirode, ali ga nikada nije objavio, već ga je razdelio na delove koji su zatim raspoređeni na mesta gde su se uklapali u osnovni tekst o prirodi. Postoji, znači, sumnja da li je taj tekst napisao Plinije ili je samo tuđi tekst inkorporirao u svoj. Više razloga upućuje da to jeste Plinijev tekst. Plinije sam kaže da je za Istoriju prirode koristio znanja svojih prethodnika, a među njima se najviše pominje Varon. Međutim, zna se sigurno da Varon takav tekst nije pisao. Zatim: autori koje Plinije pominje kao izvore kad piše o slikarstvu nisu isti u tekstovima o nekoj drugoj grani umetnosti. Zatim: da li je Tekst X bio objavljen kao nezavisno delo? U spisku Plinijevih dela ga nema. Da li je naknadno štampan? Možda. Da li je prepisivan? Možda. Vazari ne pominje nikakvo celovito Plinijevo delo O umetnosti, ali pominje različite delove, što znači da je pred sobom mogao imati neki celovit tekst. Ali, sve su to samo nagađanja na osnovu kojih može da se napiše roman, ali ne može ništa da se dokaže. Izvesno je samo da Plinijevi rasuti tekstovi o umetnosti jesu celina, ali da li su postojali kao nezavisno delo - ne zna se.

Vi ste vašom knjigom upravo pokazali i dokazali celovitost Plinijevih tekstova o umetnosti.
Sakupljeni, ti delovi prikazuju istoriju umetnosti i umetničkih praksi grčke i rimske kulture. Izdvojivši u celinu Plinijeve tekstove o umetnosti, pokazala sam ga kao istoričara umetnosti ne zato što je Vazari u renesansi to o njemu rekao, već zato što Plinije to zaista jeste. Plinije jeste pisao o prirodi, ali i o svim oblastima umetnosti: o slikarstvu, bojama, primenjenoj umetnosti, skulpturi i arhitekturi. To su i poglavlja u koja sam grupisala njegove tekstove. Plinije je pisao o delima koja je video u Rimu, opisivao je svoje susrete sa umetnicima - znači da je on bio deo rimske umetničke scene. On posmatra umetničku vrednost dela, navodi, na primer, petnaestak skulptura za koje kaže da su najbolje ikad napravljene, a isto tako izdvaja i petnaestak slika. On iznosi sopstveni sud, koji je iz vizure današnjeg istoričara umetnosti, kod kojih kategorija "najbolji" ne postoji, prilično naivan. Tu svoju ocenu on ne opravdava, ali je iz njegovog opisa umetničkih dela moguće zaključiti zašto ih smatra najboljima. Zatim, on i komentariše pojave na umetničkoj sceni, uvodi pojam "luksurija" i upotrebljava ga u komentarima; na primer, kada kaže da su ljudi podlegli luksuzu pa im prstenje služi za ukras a ne kao pečat.

Knjigom ste ukazali na povezanost Vitruvija i Plinija, što do sada nije isticano.
Bilo je istraživača koji su prenebregli Vitruvija kao važan izvor Plinijevog dela zato što se nisu bavili Plinijevim tekstovima o arhitekturi, iako njih dvojicu očigledno povezuje ta tema. Istina, renesansa ne pominje Vitruvija kao istoričara umetnosti, ali s obzirom da njegovo delo postoji, nemoguće ga je zanemariti. Uostalom, istoriografija evropske umetnosti zvanično počinje prvim zabeleženim sačuvanim tekstom o umetnosti, Vitruvijevim delom O arhitekturi koje sadrži mnoge važne odlomke o istoriji arhitekture, slikarstva i skulpture. U kojoj meri se Plinijevi spisi mogu shvatiti kao nastavak Vitruvijevog dela? Kada se njihovi tekstovi uporede, nameće se ideja da su na mnogo načina Plinijevi odlomci o arhitekturi nadovezivani na Vitruvijevo pisanje, kao da su komentari Vitruvijevog teksta. Kao da je Plinije želeo da sastavi podrobno delo o istoriji umetnosti koje bi po obimu, iscrpnosti i metodologiji znatno nadmašilo Vitruvijev doprinos. Plinije, istina, pominje Vitruvija samo dva puta, u vezi sa zemljom i pigmentima, i u vezi sa upotrebom kamena. Zašto mu ne odaje priznanje, ostaje u domenu spekulacije. U svakom slučaju, iako je poznato nekoliko izgubljenih tekstova o istoriji umetnosti, jedini prethodnik Plinija mogao bi da bude samo Vitruvije.

Koliko se u Australiji proučava antika?
Nekoliko tamošnjih univerziteta poseduju manje, ali lepe zbirke antičke umetnosti. I te zbirke se stalno uvećavaju. Znam da postoji mišljenje da se umetnost ne uči u muzeju, ali onda se treba zapitati kako se uči u Beogradu kad je godinama unazad o umetnosti nemoguće učiti čak i iz muzeja. Što se tiče interesovanja Australijanaca za antiku, odgovorila bih primerom: prošle godine 70 studenata druge i treće godine osnovnih studija i 25 poslediplomaca slušalo je predmet iz grčke umetnosti. To je podatak sa samo jednog univerziteta. Svest o antičkoj tradiciji postoji u Australiji. I o umetnosti ostalih epoha i delova sveta. Nisam sigurna da ovdašnje ljude interesuje australijska savremena umetnost. Mnogi su mi rekli da o toj temi nemaju gde ni da pročitaju, odnosno da im je jedini izvor moja knjiga Sunce južnog neba. Ali, mislim da je razlog tome zatvorenost Evrope, a ne naša nezainteresovanost.

Sonja Ćirić

13.03.12

Danas, 13.03.2012

Zoja Bojić, istoričarka umetnosti, o svom radu na knjizi „O umetnosti“ Plinija Starijeg

Istorija istorije umetnosti

Autor: Marija Krtinić

Svi tekstovi o umetnosti slavnog Plinija Starijeg, koji su se nedavno pojavili u izdanju Zavoda za udžbenike i Dosije studija, prvi su prevod spisa ovog rimskog enciklopediste sa latinskog na srpski jezik. Takođe, budući da „O umetnosti“ sadrži sve što je Plinije Stariji pisao o umetnosti, a ne samo deo o slikarstvu i skulpturi kao što je ranije bio slučaj u pojedinim izdanjima na engleskom jeziku, ovo izdanje presedan je u svetskoj stručnoj literaturi.

Predgovor, izbor tekstova iz jedinog sačuvanog Plinijevog dela „Poznavanje prirode“ i njihov prevod, kao i izbor reprodukcija i komentara sačinila je istoričarka umetnosti dr Zoja Bojić, za koju ovo nije novina, budući da je sličan poduhvat bio i njen rad na izdanju Vitruvijevog dela „O arhitekturi“ iz 2009. godine.
- Plinije je sastavio 37 knjiga sabranih znanja njegovog vremena. U njima je pisao o različitim stvarima i delio ih je po temama o kojima je pisao. Tu su knjige o geografiji, narodima, botanici, agrikulturi, metalurgiji i sl. U svim tim knjigama se nalaze neki segmenti koji se tiču umetnosti, i ja sam ih izvukla, posebno iz poslednjih pet. Naravno, da bih to uradila, morala sam da koristim i materijal iz prethodnih tridesetak knjiga i to se pojavljuje u komentarima. Ali sam prevod obuhvata poslednjih pet. Međutim, on o umetnosti ne piše iz cela, već u onom delu u kome govori o metalurgiji, govori i o skulpturama u metalu, a u onom delu u kome govori o kamenu, govori o skulpturi u kamenu. Sklopila sam u jednu celinu sve te delove za koje je jasno naznačeno odakle su preuzeti, i tako postoje delovi o slikarstvu i bojama, primenjenoj umetnosti, skulpturi i arhitekturi - objašnjava Bojićeva.

* Šta predstavlja doprinos ove knjige za nauku?
- Ovo je prvi pokušaj u svetu da se objedine svi tekstovi koje je Plinije Stariji pisao o umetnosti. Tekstovima na engleskom jeziku (budući da prevod Plinija ranije uopšte nije postojao na srpskom) nedostajalo je što nisu uključivali sve što je on pisao o umetnosti, već su se fokusirali na slikarstvo i skulpturu, zanemarujući arhitekturu. Taj segment je važan, jer se može pratiti tradicija pre Plinija i njegovi motivi za pisanje o umetnosti. Uključujući priču o građevinskim materijalima, on govori o samim zgradama, načinu izgradnje i o slavnim građevinama u Rimu.
Takođe, postoje izvesni pojmovi koje pominjem u predgovoru, a koji se tiču ideja iz celokupnog Plinijevog dela, među kojima su luksuz, čudesa ljudskih ruku i sl. To je interesantan način posmatranja Plinijevog dela i stoga je ova knjiga mali doprinos istoriji umetnosti i samoj nauci o Pliniju Starijem.

* Koliko su važne reprodukcije koje se pojavljuju u knjizi?
- Reprodukcije ukazuju na tradiciju o kojoj govore Plinije ili Vitruvije, a koja se može pratiti do danas i koju poznajemo kao našu. Primer je tradicija mrtve prirode kod Vitruvija, tako da se u njegovoj knjizi može naći reprodukcija iz I veka pre naše ere sa zidova jedne rimske vile i jedna Sezanova slika, koje su na mnogo načina vrlo slične. Kod Plinija je to primer Botičelijeve Venere. On je pisao o Apelu, grčkom slikara koji je živeo u vreme Aleksandra Velikog, i o njegovoj slici koja prikazuje rođenje Venere. Iako izgubljena, njena tradicija je ostala, što je služilo kao deo inspiracije Botičeliju. Zbog toga, ali i zbog njihove perspektive, načina na koji su posmatrali sliku, razlog je zašto ih smatramo za prve istoričare umetnosti.

* Koliko su ove knjige značajne za studente?
- One se mogu smatrati udžbenicima za studente istorije umetnosti i arhitekture, a to potvrđuju i dva recenzenta Plinija Starijeg, profesori na Filosofskom fakultetu na katedri za Istoriju umetnosti. Plinije je vrlo značajan budući da naši studenti do sada nisu imali prilike da se susretnu sa njegovim delom, dok je ranije postojalo jedno izdanje Vitruvija, ali ono nije bilo direktan prevod sa latinskog i zato nije bilo odgovarajuće.

* Da li se može reći da ste Vi koautor ovog dela, uz Plinija?
- Autorstvo je dvostruko. Ako pogledate prevedeni deo, sklapanje Rubikove kocke, sam izbor teksta koji zahteva poznavanje istorije umetnosti, pisanje predgovora koje ne uvodi samo čitaoca u delo, već govori o Pliniju i istoriji istorije umetnosti, reprodukcije koje pomažu čitaocu da vizuelno dočara ono što je pisao Plinije, komentare koji olakšavaju čitanje i stavljaju čitavu priču u određeni kontekst, indeks ili registar koji je vrlo značajan u čitanju ove vrste teksta, to govori o jednoj vrsti koautorskog rada. Takvim sadržajem knjige želela sam da stvorim jedan „intranet“ unutar nje, kako bi čitaoci mogli da nađu svaki podatak koji ih interesuju i da možda usput saznaju još ponešto.

* Nakon Vitruvija i Plinija Starijeg, da li se nastavlja Vaš rad na delima prvih istoričara umetnosti?
- Sada radim na dva druga projekta koji će da upotpune i zaokruže istoriografiju umetnosti starog veka. Naravno, ovu moju. Ukupno postoje četiri velika teksta značajna za istoriju umetnosti koji su sačuvani, a to su pored Vitruvija i Plinija, pisanja Filostrata Starijeg i Filostrata Mlađeg, i zatim Kalistrata. Filostrati su pisali o slikarstvu i o temama u slikarstvu, a Kalistrat o skulpturi. Knjige Vitruvije „O arhitekturi“ i Plinije Stariji „O umetnosti“ izgledaju potpuno isto. Videćemo da li će tako biti i sa narednim delima, ali to bi doprinelo zaokruživanju celine.

Antika u australijskoj umetnosti
* Predajete na Univerzitetu u Sidneju (The University of New South Wales) i napisali ste knjigu „Sunce južnog neba, pogled na umetnost u Australiji danas“. Koliko je za australijsku umetnost značajna antika?
- U Australiji je moguće učiti istoriju antičke umetnosti, što često nije slučaj na mnogim univerzitetima u Evropi koji imaju direktnu vezu sa antičkom umetnošću. Takođe, postoje i tri veće javne zbirke umetničkih predmeta antike, koje se nalaze na univerzitetima. Postoje i neki istraživači koji su bili veliki stručnjaci za pitanja antičke umetnosti. U Australiji je interesantno to što je ona jedna multikulturalna zemlja, a evropska kultura je samo jedan njen ravnopravni deo.


Večernje novosti, 12.03.2012

Skromno o našem blagu

Istoričarka umetnosti i prevodilac, profesor u Kanberi u Australiji: "Rad nacionalnog muzeja nikad nije doveden u pitanje"

AUSTRALIJANKA srpskog porekla dr Zoja Bojić, posle tri godine od promocije njenog prevoda sa komentarima Vitruvijeve knjige „O arhitekturi“, ponovo je u Beogradu zbog novog podviga.
Zavod za udžbenike promovisaće ovih dana knjigu „O umetnosti“ Plinija Starijeg, što je prvi prevod sa latinskog celokupnih tekstova o umetnosti slavnog Plinija, „prvog istoričara umetnosti“. Tako se Zoja Bojić našla na istom putu kao i njen deda po majci Milutin Kašanin, jedan od naših najznačajnijih istoričara umetnosti.

* Na Koledžu lepih umetnosti u Sidneju predajete predmete vezane za razumevanje savremene umetnosti, otkud toliko interesovanje za antiku?
- Na Odeljenju za istoriju umetnosti Australijskog nacionalnog univerziteta u Kanberi predajem istoriju antičke umetnosti, a antička umetnost je bila za mene u prvom planu još tokom studija u Beogradu. Tako i znam da su nam ovde nedostajale upravo ove dve kapitalne knjige - temelji bez kojih istoričar umetnosti ne bi ni smeo da se upusti u dalja istraživanja

* Ipak, kako s antikom u „fokusu“ dospevate do Australije gde antici nema ni traga?
- Tamo sam došla iz Indije, gde sam bila profesor četiri godine na Univerzitetu u Delhiju. Ali, od najranije mladosti sam puno putovala i sa 16 godina ovladala nizom živih jezika, tokom studija i grčkim i latinskim, pa se nigde nisam osećala kao stranac. Prvo radno mesto mi je bilo u jednoj beogradskoj izdavačkoj kući, potom sam živela u južnoj Italiji radeći na antičkim vazama...

* Zašto ste se odlučili za Plinija?
- Njegovo delo je zapravo logičan nastavak Vitruvija na kog se često i poziva. Plinije je enciklopedista, delo mu je sabrano u 37 knjiga, pa se upravo tu moglo i moralo tragati o onome što je pisao o umetnosti kako bi se sačinio celovit tekst o slikarstvu, skulpturi, primenjenoj umetnosti, arhitekturi...

* I sklopiti u celinu?
- Pri sklapanju u celinu pokazalo se da je postojao „tekst iks“, kako sam ga nazvala. Odnosno, celovita knjiga logičnog sleda koju sam ja sada sabrala ponovo, a on je pišući enciklopediju „razvrstao“ kroz svih 37 knjiga.

* Kako upoređujete sliku koju ste zatekli u Beogradu sa Australijom?
- Tamo funkcionišu muzeji i galerije. Veoma se drži do predstavljanja multikulturnog identiteta tamošnjeg društva. Rad velikih institucija kao što su Nacionalna galerija i Nacionalni muzej nikad nije doveden u pitanje. Ali postoje i komercijalne galerije. U Sidneju ih ima više od 200.
Poređenje sa Beogradom je teško napraviti. Beograd je neuporedivo manje aktivan, skromno se ovde vodi računa o prezentaciji nacionalnog blaga. Nije mi poznat presedan da nacionalni muzej jedne zemlje bude zatvoren celu deceniju. Tamo se o kulturi, koja nije samo likovna umetnost, veoma ozbiljno razmišlja i dela.

S. POPOVIĆ