01.01.00
Večernje novosti
10.02.2003.
Zaboravljeni u zavičaju
GORNJI MILANOVAC - Uoči 65. godišnjice smrti Momčila Nastasijevića, najznamenitijeg od četvorice rođene braće umetnika koji su književnosti, muzici i slikarstvu vaskolikog srpstva ostavili neizbrisiv pečat, u njihovom zavičajnom gradu napokon su započeli ?Dani Nastasijevića?. Zato što uvođenje ?Dana Nastasijevića? u zvanični kalendar kulture ovog, u kulturi Srbije znamenitog grada, dugo osujećuje zvanično (ne)kulturno, pogotovo političko povuci - potegni. Jer, na ukorenjivanje ove tradicionalne manifestacije, lokalne vlasti u gradu Nastasijevića odlučuju se godinama.
Ni obećanje lokalnih prvaka, koji su sada postali alfa i omega lokalne, neki čak i republičke vlasti ? da će Nastasijevići ?biti vraćeni na zasluženi pijedestal? ? nije izvršeno. Znamenitoj umetničkoj porodici se, u ime grada i poštovalaca, odužila samo zavičajna Biblioteka ?Momčilo Nastasijević?, koja je otvorila ?Dane Nastasijevića?. Sa verom u njihovu tradiciju.
- Ciklus će trajati pet književnih večeri, po jedna nedeljno do 6. marta, uz pozorišnu predstavu po Momčilovoj drami i parastos 13. februara. Ciklus počinjemo promocijom izdanja njegove knjige ?Hronika moje varoši? ? kaže Borisav Čeliković, direktor Biblioteke.
Suštinu opusa Nastasijevića ? spisatelja Momčila, slikara Živorada, dramaturga Slavomira i kompozitora Svetomira, u Srbiji dobro poznaje samo uzak krug znalaca i poštovalaca. Jer, umetnička porodica je (p)ostala ?odozgo zabašurena? čak i u rodnom gradu!
Dr Đorđe Trifunović, filolog, prijatelj je svih njih (izuzev prerano umrlog Momčila, koji nije ni doživeo izvođenja svojih drama) iz čuvenog umetničkog salona Nastasijevića u njihovom beogradskom domu u Zojinoj 82. I, možda, najbolji poznavalac stvaralaštva svih njih.
- Bili su svi jednostavni, neizveštačeni a umni ljudi, puni građanskog vaspitanja a bez ikakve pokondirenosti. Izuzetno su voleli da se druže sa ?običnim? narodom. Momčilove drame, pogotovo tekstovi za muzičke drame još nisu dobro proučeni. Motive je uzimao u ?proseku? balkanskog folklora. Drama, poezija pa proza bila je njegova linija ? svedoči dr Trifunović.
Je li drevni Ohrid (bio) mitološko srce Balkana? Po Nastasijevićima, jest, kao spoj i raskrsnica dotadašnjih evropskih kultura.
- ?Hronika moje varoši? jedno je od najzagonetnijih Momčilovih dela, kao knjiga o mitskom Balkanu i biografija njegove duše. Ona je put ka sebi, ka sopstvenom tamnom vilajetu. Knjiga je lakša tek za drugo čitanje, jer neguje govornu melodiju, čak i u sadašnjem srpskom narodu gotovo izumrlu ? veli prof. Vladimir Dimitrijević.
Bez zvaničnika
IAKO su ?Dani Nastasijevića? počeli i kao deo proslave 150. godišnjice osnivanja zavičajnog grada Nastasijevićevih, njihovom otvaranju nije prisustvovao baš ni jedan zvaničnik sadašnje lokalne vlasti!
Nastasijevići su inače svom gradu u amanet zaveštali svoj umetnički legat. Legat, isporučen gradu sedamdesetih godina 20. veka, godinama je prokišnjavao u zabačenoj seoskoj školi u Jablanici. Sada, nalazi se u Muzeju rudničko-takovskog kraja, ali kao ?čardak ni na papirološkom nebu ni na opštinskoj zemlji?. Jer, ni sadašnja lokalna vlast, suprotno obećanjima, nije uopšte ozvaničila njegovu primopredaju.
Milorad BOŠNJAK