Žoze Lunadino Viejra (autor)
Vest je proletela kroz naselje, mali Zito ju je prenosio majkama i deci, a komšinice su je dalje prenosile od vrata do vrata. Niko ga nije poznavao, jadnik je bio vrlo visok i mršav, njegovo lice nikome nije bilo poznato. Deda Petelo je prikupio sve pojedinosti, sve vreme je pušio, a zatim je krenuo nazad držeći malog Zita za ruku, vukao je levu nogu, pantalone su mu landarale, i zbog toga su mu se deca podsmevala:
– Jednoguzi! Jednoguzi!
Istina je da je imao samo pola zadnjice, nedostajala mu je leva polovina koju je izgubio 1928. godine
: stari Petelo – u to doba Pedro Antuneš, drugi mornar na ratnom brodu – primio je injekciju protiv uporne groznice, a rezultat je ovo. Koliko god se on protivio i preklinjao, poručnik je bio neumoljiv: mornar sa malarijom, odmah ubrizgati injekciju kinina! Ubod se inficirao, ali Pedro Antuneš, plašeći se igle, ništa nije rekao i kada su otkrili, imali su pune ruke posla: skalpel i seci! Rezultat: prokleti medicinski tehničar koji je bio u smeni je otsekao celu polovinu zadnjice a deca iz naselja iz generacije u generaciju dovikuju penzionisanom mornaru:
– Jednoguzi! Jednoguzi!
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Portugalska književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Romani
Izdavač: Treći Trg; 2011; Broširani povez; latinica; 21 cm; 81 str.; 978-86-86337-61-0;
