Moj je otac ugledao sveta u zapadnoj Mađarskoj a završio je trgovačku akademiju u mestu rođenja izvesnog gospodina Viraga koji će, milošću gospodina Džojsa, postati slavni Leopold Blum (Bloom). Mislim da je izvesna liberalna politika Franje Josipa II kao i želja za integracijom navela moga dedu da svom još maloletnom sinu mađarizuje prezime; mnoge pojedinosti iz porodične hronike ostaće, međutim, zauvek nerazjašnjene: godine 1944. moj otac kao i svi naši rođaci biće odvedeni u Aušvic, odakle se skoro niko od njih neće vratiti.
Među mojim precima sa majčine strane nalazi se jedan legendarni crnogorski junak, koji će se opismeniti u svojoj pedesetoj godini i slavi svoga mača dodati slavu pera, kao i jedna "amazonka", koja je iz osvete posekla glavu turskom nasilniku. Etnografska retkost koju predstavljam izumreće, dakle, sa mnom.
U mojoj četvrtoj godini (1939), u vreme donošenja antijevrejskih zakona u Mađarskoj, roditelji su me krstili u Uspenskoj crkvi u Novom Sadu u pravoslavnu veru, što mi je spaslo život. Do svoje trinaeste godine živeo sam u Mađarskoj, u očevom rodnom kraju, gde smo pobegli 1942. posle novosadskog pokolja. Radio sam kao sluga kod bogatih seljaka, a u školi sam slušao katehizis i katoličku biblijsku egzegezu. "Uznemirujuća različitost", ono što Frojd naziva Heimilchkeit biće mojim osnovnim književnim i metafizičkim poticajem; u svojoj devetoj godini napisao sam prve pesme, na mađarskom; jedna je govorila o gladi, druga je bila ljubavna pesma par excellence.
Od svoje sam majke nasledio sklonost ka pripovedačkoj mešavini fakata i legende, a od svog oca patetiku i ironiju. Za moj odnos prema književnosti nije bez značaja činjenica da je moj otac bio pisac međunarodnog reda vožnje: to je čitavo kosmopolitsko i književno nasleđe.
Moja je majka čitala romane do svoje dvadesete godine, kada je shvatila, ne bez žaljenja, da su romani "izmišljotina" i odbacila ih jednom zauvek. Ta njena averzija prema "pustim izmišljotinama" prisutna je latentno i u meni.
Godine 1947. posredstvom Crvenog krsta repatrirani smo na Cetinje, gde je živeo moj ujak, poznati istoričar, biograf i komentator Njegoša. Odmah po dolasku polagao sam ispit za likovnu školu. U ispitnoj komisiji bili su Petar Lubarda i Milo Milunović. Volterova bista koju smo crtali - gipsani odlivak Hudonove portretne statue - ličila mi je na jednu staru Nemicu koju sam poznavao u Novom Sadu; tako sam ga i nacrtao. Ipak sam bio primljen, valjda zbog drugih mojih radova. Trebalo je da sačekam godinu-dve kako bih mogao imati potrebnu gimnazijsku spremu. Za to vreme odlučio sam da ipak završim maturu.
Dve godine sam učio violinu u muzičkoj školi, gde mi je predavao Simonuti stariji, koga smo prozvali "Paganini", ne samo zbog izgleda, nego i zato jer je obožavao tremola. Upravo kada sam bio stigao do druge pozicije, muzička se škola odselila u Kotor. Tada sam nastavio da sviram bez nota, cigansku muziku i mađarske romanse, a na školskim igrankama tango i ingliš-valcere.
U gimnaziji sam nastavio da pišem pesme i da prevodim mađarske, ruske i francuske pesnike, u prvom redu radi stilske i jezičke vežbe: spremao sam se za pesnika i izučavao književni zanat. Ruski su nam predavali beli oficiri, emigranti iz dvadesetih godina, koji su, zamenjujući odsutne profesore, držali s jednakom spremom predmete kao što su matematika, fizika, hemija, francuski, latinski.
Posle mature upisao sam se na Beogradski univerzitet, gde sam diplomirao kao prvi student na novootvorenoj katedri za Uporednu književnost.
Kao lektor za srpskohrvatski jezik i književnost boravio sam u Strazburu, Bordou i Lilu. Poslednjih godina živim u Parizu, u desetom arondismanu, i ne bolujem od nostalgije; kad se probudim, ponekad ne znam gde sam: čujem kako se našijenci dozivaju, a iz kola parkiranih pod mojim prozorom sa kasetofona trešti harmonika.
13.06.14 Dnevnik - Novine i časopisi
„Psalam 44” probio led
Izdavačka kuća „Arhipelag“ iz Beograda objaviće Dela Danila Kiša u 10 knjiga do 22. februara 2015. godine, kada se navršava 80 godina od piščevog rođenja. Ovaj veliki izdavački poduhvat obuhvatiće celokupnu Kišovu prozu, kao i njegove pesme, drame i filmske scenarije. Izdanje priređuje Mirjana Miočinović, a „Arhipelag“ je upravo potpisao ekskluzivni ugovor o objavljivanju i distribuciji dela ovog pisca na teritoriji Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
„Arhipelag“ je upravo objavio roman „Psalam 44“ kao prvu knjigu iz ove serije. To je velika povest o logorima Drugog svetskog rata i uzbudljiva priča o objavi istorije u običnom životu i o ljudskoj sudbini u tragičnim vremenima istorije. Iz ove knjige, kao nekog stvaralačkog nukleusa, proistekla su druga velika dela ovog modernog klasika srpske književnosti.
U okviru Dela Danila Kiša u 10 knjiga biće objavljena celokupna Kišova proza, počev od ranih romana „Psalam 44“ i „Mansarda“, preko knjiga iz porodičnog ciklusa: kratkih priča iz knjige „Rani jadi“ i romana „Bašta, pepeo“ i „Peščanik“, do tri knjige iz piščevog novelističkog ciklusa: „Grobnica za Borisa Davidoviča“, „Enciklopedija mrtvih“ i posthumno objavljene knjige „Lauta i ožiljci“.
Deveti tom u ovom izdanju predstavlja knjiga „Pesme/Elektra“, u kojoj će se naći sabrane Kišove pesme i njegova najpoznatija drama „Elektra“. Završni, deseti tom čini knjiga „Noć i magla“ koju sačinjavaju piščeve drame i filmski scenariji. Dva Kišova filmska scenarija pisana krajem sedamdesetih godina: „Končarevci“ i „Marin Držić Vidra“ prvi put se objavljuju u okviru nekog izdanja dela Danila Kiša.
- Objavljivanje dela nekog pisca klasične vrednosti predstavlja najveći izazov za profesionalno izdavaštvo, rekao je glavni urednik „Arhipelaga“ Gojko Božović. - Pogotovu u ovom trenutku kada knjige vrhunske savremene i klasične književnosti nisu dovoljno vidljive i kada su njihovo mesto preuzeli naslovi bez ideja, vrednosti, stila ili umetničke lepote. Zato sa posebnom pažnjom pripremamo Dela Danila Kiša u 10 knjiga, jer u tome vidimo profesionalno i čitalačko zadovoljstvo i izazov. Danilo Kiš je i danas, a biće i ubuduće pisac koji ima ne samo tumače nego i čitaoce.
Iz „Arhipelga“ najavljuju da će većina knjiga biti objavljena do oktobarskog Sajma knjiga u Beogradu.
R. Lotina
