01.01.00
Politika
01.04.2000.
Psihijatrija
Lično i kolektivno
U svojoj knjizi "Psihopolitika mržnje" Dušan Kecmanović nalazi u naciji kao proširenoj ljudskoj zajednici kako uslove i podsticaje za pozitivna nacionalna, tako i za šovinistička osećanja i ponašanja
U svojoj knjizi "Psihopolitika mržnje" (izdavač "Prosveta") prof. Dušan Kecmanović se bavi suštinom, uzrocima i posledicama nacionalizma. Pojmovi nacija i nacionalizam menjali su se kroz istoriju, i dalje se menjaju. Čini se koliko autora toliko i određenja i razumevanja ovih pojava. I ne samo to. Koliko nacionalista i nacija toliko i osećanja i shvatanja ličnog i kolektivnog nacionalnog bića.
Autor ističe da nacionalizam može biti racionalan ili mističan, humanistički ili razoran - neljudski, demokratski - liberalan ili autoritaran - integralan, oslobodilački za svoju ili porobljivački za drugu naciju, otvoren ili zatvoren prema drugim narodima. Demokratski nacionalizam podstiče individualne slobode, autonomiju i kreativnost, a totalitarni, stavljajući naciju iznad pojedinca i prenaglašavajući opšte interese, ograničava lične slobode i prava.
Nacionalističke ideologije su promenljive prirode i lako se od liberalno- demokratskih i oslobodilačkih preobraćaju u totalitarne, militarističke, porobljivačke, pljačkaške i zločinačke. Ideja o suverenom, slobodnom narodu lako se pomera ka ideji o odabranom, najboljem, najstarijem, najhrabrijem narodu. Istovremeno, što je zajedničko obeležje većine nacionalizama, od tolerancije, razumevanja, poštovanja i naklonosti lako se sklizne u netrpeljivost, mržnju, proganjanje, maltretiranje i ubijanje drugog naroda. I, kako kaže pesnik, nacionalizam najčešće počinje pesmom a završava se krvlju.
Ličnost i nacionalizam
U naciji koja je, kao proširena porodična zajednica, privlačna za antinomičnu ljudsku prirodu, Kecmanović nalazi uslove i podsticaje za razvijanje kako pozitivnih nacionalnih tako i negativnih nacionalističkih pa i šovinističkih osećanja i ponašanja. Nacija zadovoljava ljudske čežnje za pripadanjem, ljubavlju, zajedništvom, sigurnošću, zatim potrebe za obožavanjem i žrtvovanjem nadindividualnim i onostranim ciljevima i za vrednovanjem sebe i svog naroda, ali i potrebe za neprijateljstvom, mržnjom, obezvređivanjem, snažnim projekcijama sopstvenih loših sadržaja, potčinjavanjem, nadmoćnošću, bogaćenjem, pljačkanjem i razaranjem drugih naroda.
Osvrćući se na istraživanja Rajha, Adorna, Horkhajmera i Froma odnosa između autoritarne ličnosti i fašizma i kritičara ovih istraživanja, Štajnberga i Altmejera, autor oprezno traži, i čini se nalazi, dodirne tačke između obeležja ličnosti i prihvatanja nacionalističke ideologije. Analiza događanja na našim prostorima dovodi ga do Manhajmovog koncepta o "neorganizovanoj nesigurnosti".
Postavlja se pitanje da li su ekstremne nacionalističke pojave kao što su netrpeljivost, mržnja, progoni, pljačka i ubijanje dojučerašnjih i dobrih suseda, najbližih prijatelja pa i rođaka samo zato što su druge nacionalnosti, normalna ili patološka pojava. Dušan Kecmanović se ovde suočava sa nejasnim granicama između normalnog i patološkog i kaže, kako to čine i drugi autori (Huver, Berke, Tripton), da u savremenom nacionalizmu ima "dosta ludila", "patološke i pervertirane obuzetosti sobom i ponosom" ili barem da "nacionalizam može da se razvije u nešto patološko".
Mada je ekstremni nacionalizam i racionalna, nerazumska pojava koja ugrožava i oštećuje druge, pojava koja može da zahvati sveukupni pogled na svet i da suzi mentalni prostor, pojava koja je veoma otporna na racionalne argumente, ipak ne ispunjava dovoljan broj kriterijuma da bi se olako uvrstio u psihopatološko.
Svedok i posmatrač
No, i pored toga, smatra autor, nacionalizam i psihijatrija nisu sasvim udaljeni. Učestalost sumanutih nacionalističkih sadržaja, paranoidnosti, straha, nesigurnosti, nacionalističkih tema i ponašanja u psihijatrijskoj ordinaciji, pokazatelj su nadiranja epidemijskog nacionalizma. Autor se pita: ako je zadatak psihijatrije, kao i ostalih grana zdravstvene službe, da se bori za zdravlje i dobrobit ljudi, mogu li psihijatri da zanemare ove predznake ili treba da se odrede prema njima i upozore?
Dušan Kecmanović, svedok i posmatrač razbuktavanja, ili bolje reći divljanja, nacionalističkih ispoljavanja na našim prostorima, sačuvao je stav objektivnog posmatrača i istraživača. On zna da je nacionalizam složena, višeznačna i kameleonski promenljiva pojava te se kritički i naučno odnosi prema sopstvenom i mišljenjima drugih istraživača, bogato citiranim u knjizi. Oprezan je u donošenju zaključaka i mnoga pitanja ostavlja otvorenim za buduća promišljanja. Ovoj izvanrednoj knjizi to povećava vrednost.
Autor ne govori ni za ovu ili onu naciju, niti protiv ove ili one nacije. Osnovni cilj mu je da se približi istini a, posebno, totalitarnom nacionalizmu koji u sebi nosi mržnju i razornost. Pojedinci i narodi ovih prostora, a i širih, koji žele i imaju snage i hrabrosti mogu da se prepoznaju i približe istini o sebi i svom narodu.
Nevenka TADIĆ
