Rečnik sinonima i tezaurus srpskog jezika

Izdavač: Kornet

Novo, dopunjeno i poboljšano izdanje Rečnika sinonima Pavla Ćosića i saradnika, prvog ovakvog dela urađenog u modernoj formi tezaurusa, uobičajenoj u anglosaksonskoj leksikografiji. Radi se o izuzetno korisnom pomagalu za sve one koji pišu, bilo da se radi o pisanju za novine, u naučne svrhe, beletristici ili ma kojoj drugoj oblasti. Isto tako, ovaj rečnik služi i za preciznije specifikovanje značenja reči. Mogu ga koristiti i oni kojima srpski nije maternji jezik.
Zeleno svetlo za ovaj rečnik, kao kapitalno izdanje koje je dobilo podršku od Narodne biblioteke i Skupštine grada Beograda, dali su akademik Ivan Klajn i profesor Danko Šipka.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Sinonimi
Ostali naslovi iz oblasti: Rečnici

2008; Broširani povez; ćirilica; 712; 700 str.; 978-86-86673-09-1;

Nitkov na 101 način

Pavle Ćosić i saradnici: Rečnik sinonima

Koliko je ovakav priručnik koristan svakome ko želi da se precizno izražava, da nađe “pravu reč”, da obogati svoj rečnik i da izbegne ponavljanje – suvišno je objašnjavati. Pravih sinonima, istina, u jeziku ima veoma malo, ali tu su hiljade reči koje se podudaraju bar u nekima od svojih značenja, koje se međusobno razlikuju samo za nijansu, ili se uklapaju jedna u drugu kao uži i širi pojam (hiponimi i hiperonimi). Uneti malo reda u tu zamršenu mrežu veza, odnosa i asocijacija nije nimalo lako. Poslednji koji se odvažio na takav poduhvat bio je Miodrag S. Lalević 1974. godine. Njegov rečnik “Sinonimi i srodne reči srpskohrvatskog jezika” bio je delo po obimu vredno poštovanja, ali je za današnje potrebe zastareo. Odrednice su u njemu vrlo opširne, jer je autor definisao značenja pojedinih sinonima (što nije nužno kada postoji jednojezični rečnik kao što je Matičin), ali je ukupan broj odrednica bio nedovoljan, jer nisu unete mnoge reči novijeg postanja, a tuđice, ma koliko raširene, uglavnom su izostavljane iz purističkih razloga.

Rečnik Pavla Ćosića i njegovih dvadesetak saradnika obuhvata i strane reči, i familijarne, žargonske, pa i opscene izraze. Nije ograničen na reči apstraktnog, uopštenog ili figurativnog značenja, kao što se radilo u “tezaurusima” XIX veka, nego daje i sasvim konkretne nazive, pa i pojedine stručne termine. U tom pogledu svakako će biti od koristi obilje manjih i većih tabela koje su dodate uz pojedine odrednice, a koje obuhvataju ne samo naučne i stručne izraze (npr. grane medicine, hemijski elementi, religije i verski pokreti, arhitektonski stilovi, muzički žanrovi, vojni činovi itd.) nego i takve teme kao što su borilačke veštine, rase pasa, igre, kokteli i mnogo šta drugo. Autori su očigledno koristili spiskove koji već postoje u literaturi pojedinih struka, posebno u botanici, gde za istu biljku u narodu postoji bezbroj regionalnih naziva. Tako za pasulj nalazimo ravno 39 sinonima, a za maslačak 45, što prosečnom kupcu rečnika neće biti od velike koristi, ali – “od viška glava ne boli”.

S druge strane, kao što je neizbežno u svakom prvom izdanju, ima i praznina. Među odrednicama ne nalazimo takve parove ili grupe sinonima kao što su brijač i britva, gljiva i pečurka, talas i val, oštrica i sečivo, buđ i plesan, okidač, obarač i oroz, dolina, ravnica i nizija, zaliv, zaton i uvala, ljigav i sluzav, direktan i neposredan, smeđ, mrk, braon i kestenjast, nazepsti i prehladiti se, žuriti, hitati i brzati, zahtevati, zatražiti i zaiskati itd., čiji nedostatak neće mnogo zasmetati čitaocu, ali kojima je svakako mesto u rečniku. U mnogim slučajevima, opet, uobičajene reči koje zaslužuju posebnu odrednicu navedene su samo među sinonimima: stvor i stvorenje dati su pod biće, leš samo pod strvina, hram samo pod crkva, manjak samo pod deficit, rđav samo pod loš, bušiti samo pod burgijati, džabe samo pod besplatno i pod uzalud, a ako tražite vraga, nećete ga naći dok ne pogledate odrednicu đavo.

U kasnijim izdanjima neće biti problem dodati takve odrednice uz kratko upućivanje, onako kao što je već učinjeno za mnoge druge, npr. “pogača v. lepinja”, “gramziv v. pohlepan”, “razmak (1) v. razdaljina, (2) v. međuvreme”. Upućivanju bi trebalo pribeći i za neke odrednice koje se sada bez potrebe dupliraju. Recimo, budući da se jezička kreativnost nigde toliko ne iskazuje kao u pogrdama, za odrednicu nitkov naveden je ravno 101 sinonim; onda su iste ili približno iste reči ponovljene i pod gad, i pod hulja, i pod baraba, i pod pokvarenjak, možda i još negde. Za glagol brbljati, samo pod jednim od dva značenja, nanizano je čak 112 sinonima, a iste te reči nalazimo i pod blebetati i pod lupetati. Da bi se izbeglo takvo ponavljanje, biće dovoljno uputiti sve odrednice na jednu (recimo i gad, i baraba, i hulja i pokvarenjak na nitkov), čime će se osloboditi prostor za nove odrednice.

Naravno, za reči koje nemaju (ni približnih) sinonima nećemo očekivati da ih nađemo u ovom rečniku. Autori u uvodu kažu da su ipak navodili i pojedine takve reči, uz kratku definiciju i znak (asterisk) koji znači da sinonimi nisu nađeni. Nije jasno zbog čega je to urađeno skoro isključivo za nazive životinja kao što su ovca, ris, komarac, mamut, gepard, muflon, piton i druge. Te i mnoge druge sitne nedoslednosti moći će se ujednačiti u sledećim izdanjima. U svakom slučaju, posle prošlogodišnje pojave jednotomnog “Rečnika srpskog jezika” Matice srpske u redakciji Miroslava Nikolića, pojava Ćosićevog “Rečnika sinonima” ohrabruje nas i budi nadu da se naša odavno uspavana leksikografija pokreće s mrtve tačke.

Ivan Klajn