Dr Neven Cvetićanin (1974) diplomirao je (1999) i magistrirao (2003) na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na grupi za filozofiju. Doktorirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu (2007) na grupi za političku sociologiju. Autor je stručnih knjiga Evropska desnica između mača i zakona (2004) i Epoha s one strane levice i desnice (2008), kao i niza naučnih radova iz oblasti filozofije i sociologije politike. Kolumnista je dnevnih novina „Politika“ i „Danas“. Zaposlen je na Institutu društvenih nauka u Beogradu kao naučni saradnik.
17.03.12 Danas
Filozofska hronika
Requiem revoluciji, Neven Cvetićanin
Requiem revoluciji naslov je zbirke odabranih eseja dr Nevena Cvetićanina koji su nastajali između „istorijskog“ petog oktobra 2000. u kome je autor lično učestvovao kao mladi postdiplomac i lider studenata iz Studentskog grada, i, u istom svetlu posmatranog, „neistorijskog“ petog oktobra 2010 - desete godišnjice „revolucije“ koju je autor dočekao kao kritički angažovan intelektualac i naučnik, zaposlen u Institutu društvenih nauka u Beogradu.
Za razliku od mnogih sinova i očeva Petooktobarskih promena koji su o ovom izuzetnom događaju uglavnom pisali u patetičnom tonu površnih kontroverzi, Cvetićanin nudi novi okvir - to je, u izvesnom smislu, filozofska hronika. Međutim, on pravi korak više i otvara nam svoj misaoni „intimni krug“ u kome vreme ima glavnu ulogu. Kako sam kaže u nekom od eseja - „Nijedno mišljenje nije samodovoljno i svako mišljenje mora da bude praktično i da zahvati život u svoj njegovoj punoći“. Cvetićanin vrlo svesno, u izuzetnoj literarnoj formi, za probleme koje predstavlja nudi jedan, gotovo prosvetiteljski, izlaz. U tome je poseban doživljaj ove zbirke eseja, sličan doživljaju čitanja Dositejevog Života i priključenija (čini se da su otuda u zbirku stavljeni i putopisi).
Za Cvetićanina je od suštinskog značaja da se, upravo kroz jedan autentično vremenski misaoni tok (otuda eseji koji su pisani u različitim periodima, a ne jedno obuhvatno delo), postavi problem Petog oktobra kao revolucije (ali i revolucije uopšte) i jedne društvene zbrke; stalni konflikti vrednosti i aktera, različitih elita i različitih politika, koji ostaju u začaranom krugu „revolucije“, baš zbog toga što nedostaje jedan prosvetiteljski akt da bi se od konflikta došlo do konsenzusa. Cvetićanin shvata da je to jedino moguće u širokom okviru radikalnog političkog centra, s dovoljno jasno profilisanim vrednostima i konzistencijom. Za takvo nešto, za ponovno konstituisanje poretka, potreban je novi politički akter koji bi novom jakom idejom obrazovao (prosvetio) i stare aktere. Ostaje pitanje da li je stiglo to vreme. Za autora se to pokazuje egzistencijski - u poslednjem eseju, umesto da učestvuje na tribinama desetogodišnjice Petog oktobra, umoran od teme, on kod kuće popravlja stari plakar. Zavijajući šrafove, metaforično posmatra srpsko društvo - shvata da su šrafovi već tu, samo ih treba zategnuti i podmazati.
Naposletku, ovaj skup eseja dr Nevena Cvetićanina je prvenstveno svedočanstvo o ključnoj i konstitutivnoj deceniji petooktobarske Srbije, njenim manama i vrlinama, stranačkim borbama i njihovim bespućima, ustavnim lutanjima i političkim ćorsokacima. Pored eseja koji se bave političkim životom u Srbiji knjiga donosi i niz eseja o globalnim problemima političke filozofije i teorije, o problemima filozofije i sociologije istorije, kao i nekoliko putopisnih eseja sa autorovih putovanja po Evropi. Ključna tačka koja povezuje sve eseje u knjizi jeste problem revolucije i konstituisanja poretka, kao jedna od esencijalnih tema sociologije, politikologije i praktične filozofije, koja se sama nametnula u okolnostima nestabilnih političkih prilika u petooktobarskoj Srbiji.
Dragan Kolarov
