Ruski pisac i kritičar Viktor Vladimirovič Jerofejev, rođen 1947. godine, od svojih kreativnih početaka spada u suštinski povlašćene ruske stvaraoce, u one koji su kompetentni da porede pariske kestenove s ruskim brezama. Detinjstvo u Francuskoj, uz oca diplomatu, u miljeu ondašnje elitističke društvene nomenklature, svakako je moglo uticati na profilisanje njegovog opusa. Ali je u tom smislu, bez sumnje, bila presudnija razobručena i nepokorna priroda njegovog dara i kontakt s najvećim vrednostima rodne ruske kulture.Pristupom dalekim od svakog akademizma, 1975. godine brani doktorsku disertaciju Dostojevski i francuski egzistencijalizam (objavljenu 1991. u Americi). Urednik je i učesnik čuvenog samizdatskog almanaha Metropolis (1979). Njegov izlazak iz „književnog podzemlja“ obeležen je publikovanjem pripovetke „Papagajčić“ u časopisu Aganjok 1988. godine. Pravu popularnost stiče nakon umetničkih proza Anino telo, Kraj ruske avangarde (1989), Život sa idiotom (1991), romana Ruska lepotica (1996) kao i zbirke eseja U lavirintu prokletih pitanja (1996).Autor je dve prozne antologije: Ruski cvetovi zla (ispravljeno izdanje, 1999) i Vreme setveno, vreme žetveno (2001).Pomenimo i kapitalno delo Izabrano, ili Džepna apokalipsa (1993), romane Strašni sud (1994) Pet reka života (1998), Enciklopedija ruske duše (1999), Dobri Staljin (2004), kao i zbirke pripovedaka Muškarci (1997) i Bog X: priče o ljubavi (2001).
01.08.03 Danas
Ruska istorija ljubavna
Beogradski Plato je ljubitelje ruske literature obradovao objavljivanjem romana "Ruska lepotica", čiji je autor Viktor Jerofejev, pisac dobro poznat ovdašnjoj čitalačkoj publici. "Ruska lepotica" Viktora Jerofejeva intrigantna je ispovest ruske lepotice, koja sadrži najbolje odlike savremene ruske proze i koja je proslavila Jerofejeva širom sveta. Iako su "Rusku lepoticu" ruski kritičari nazvali mešavinom postmodernizma i socrealizma, drugim rečima - himerom, ovaj roman jeste, pre svega, vrhunska čitalačka avantura. Jedna devojka dolazi u jedan veliki grad (Moskvu) i tu doživljava veliku ljubav (ljubavnik je, naravno, oženjen) i zatim sledi njena trudnoća i veliki rasplet. Jerofejev na ovim stranicama ispisuje još jednu "Istoriju ljubavnu", sa mnogo ironije i samoironije, skepse, tragikomedije i britkog humora. "Ruska lepotica" knjiga je posle koje je ruska proza krenula novim tokovima. Nazvana na zapadu "razvratom postmodernizma", ova proza je ipak i pre svega - književno slavlje. Knjigu je sa ruskog prevela Natalija Nenezić.
S. D.
29.07.03
Knjižarski izlog
Trileri i još jedna beogradska priča
Za domace izdavace nema letnje pauze. Novi naslovi objavljuju se svakodnevno, a lepeza zanrova je veoma siroka.
Narodna knjiga upravo je, u biblioteci “Megahit” objavila dva hita. D.M.Skile autor je politickog trilera “Knjiga snimanja: 91-92”. Radnja je naravno smestena u prvu polovinu devedesetih, u Beograd i Srbiju koja vodi dva rata, a ne priznaje nijedan, gde se za hleb ceka uredovima i gde nacionalna valuta svaki cas menja vrednost. Glavni junak igrom slucaja biva upleten medju lose momke, bivse ratne dobrovoljce, u koje je umesan i jedan otpadnik iz njihovih redova. Autor napominje da je nekoliko TV stanica vec zainteresovano za snimanje, najverovatnije krace serije, ali ce detalji o tome biti uskoro poznati.
Drugi nslov je “Covek bez kostiju” T.H. Raica, roman mistifikacija i parodija na kriminalisticke filmove i zanrove, gde galvni junak Hejzi, kroz kolaz zapleta, prizora i rspelta, juri za ubicama po Njujorku. Pomazu mu inspector Dzon Vejn i novinarka Isidora Stipsa, zajedno tragaju za ubicama mladih plavusa i uzimaju pravdu u svoje ruke. Roman obiluje pucnjavaom, sa “puno leseva, sto zivih, sto mrtvih”, a citaoci ce medju njima prepoznati i scene iz mnogih filmova, od “Kuma” do “Niskih strasti”.
Izdavacka kuca “Plato” predstavila je takodje dva nova naslova ruskih pisaca. “Ruska lepotica” Viktora Jerofejeva u svetu je vec dugo bestseller, ovo je 31. jezik na kome je stampana, a pojavljuje se pune dve dcenije posle originala. To je ispovedna proza, pisana u zenskom licu i govori o mukotrpnom putu koji je morala da predje glavna junakinja koja stize iz provincije i nastoji na sve moguce nacine da ostane u Moskvi.
“Plavo salo” Vladimira Sorokina je premijera na srpskom, a u pitanju je veoma provokativna i intrigantna knjiga, na ivici pornografije, koja je cak zabranjivana i spaljivana prosle godine u Rusiji. Autor otkriva da ga nasilje privlaci, jer mu je bio izlozen jos u detinjstvu, a pored nasilja, napravio je i jedan neobican i intrigantan spoj proslosti i buducnosti, koji citaoci nece ostaviti ravnodusnim. Sorokin je popularan i u domovini i na Zapadu, posebno u Nemackoj, gde su mu gotovo sva dela prevedena.
Oba dela prevela je Natalija Nenezic.
T.N.P.
