Samo bogovi mogu obećati

24.05.14 TANJUG

Prema rečima vlasnika i glavnog urednika “Geopoetike”, pisca Vladislava Bajca, "knjiga ima božanstvenu varku, jer neko može pomisliti da je to samo priča o fudbalu, a ona pripada nepostojećim žanrovima, možda bi to mogao biti esej u prozi ili čak studio u prozi".

"U svakom slučaju, to je viteško delo u kome sve što se kaže, kaže se iz nekog visokoparnog plemenitog razloga. Što se više priča o fudbalu, a iznosi se niz podataka o utakmicama, golovima i fudbalerima to se shvata da je to priča o svetu i životu", naglasio je Bajac i dodao da "knjiga ima strašno mnogo junaka čije su sudbine autentične".

"Među njima je legendarni Galić koji je autoru ispričao setnu i uzbudljivu priču o svom životu kao i Aleksandar Aranđelović prvi jugoslovenski fudbalski disident. Njegov prebogati otac kupio mu je stadion, osnovao tim i sin mu je postao veoma daroviti fudbaler koji je iskoristio priliku 1947. i emigrirao u Italiju”, dodao je Bajac.

Veoma su zanimljivi opisi jugoslovenske reprezentacije i njenih utakmica u vreme kada se Jugoslavija raspala. Pisac objašnjava kako u to vreme više ništa nije bilo zajedničko osim tih igrača koji su zdušno nastupali zajedno".

Koprivica (1950) koji je diplomirao Svetsku književnost kod legendarnog profesora Vojislava ?urića, a zatim je najveći deo zivota proveo kao dramaturg i pisac. Ipak, na prvom mestu mu je bila strast prema fudbalu, a često je isticao da je vatreni navijač “Partizana”.

Ispričao je da je "u detinjstvu obećao sebi da će igrati na svetskom prvenstvu 1970. godine, ali se to nije dogodilo"

"I kako je vreme odmicalo shvatio sam da mi se takva prilika neće nikada pružiti i zbog toga sam morao napisati ovu knjigu u kojoj sam pokušao da ispričam svoj život preko fudbala", objasnio je on.

Koprivica je ispričao i neke epizode iz knjige među kojima je i ona o nesvakidašnjem susretu Lava Jašina i Valerija Voronjina u kafani "Smederevo", koje je na čudesan način doveo Bora Ilić "Jeja", poslednji beogradski boem.

Tada je, prema kazivanju Koprivice, Voronjin ispričao nesvakidašnju ukrajinsku priču kako su u okupiranom Kijevu Nemci 1942. organizovali susret svog kluba i "Dinama".

Domaćim igračima bilo je rečeno da, ako pobede - biće streljani. Uplašeni igrači su krenuli da izgube, ali kako je utakmica odmicala igra ih je zanela i oni su pobedili.

“Nemci su svih 11 igrača streljali u dresovima, na tribinama stadiona”, navodi Koprivica.

Knjiga “Samo bogovi mogu obećati” premijerno je objavljena u Zagrebu, 2010. godine, od strane izdavačke kuće “Ljevak”. O knjizi su napisali sledeće:

Zbirka fusnota o dreserima uličnih krpenjača što odrastaju u suverene odsudnih lopti na nezaboravnim utakmicama. Božo to na papiru čini kao Di Stefano na travi. Totalitarac. Piše mozgom, srcem i krvlju. Kad je Svevišnji raspoređivao talente, kod Koprivice mu puče koncept, nije štedeo. Zato Božo nosi dar da fudbal voli strašću odanog navijača, pamti mudrošću sveznadara, razume uzvišenošću filozofa, a dojasni poezijom barda. - Peca Popović

Preterano je i u isti mah nedostatno reći da je ovo knjiga o nogometu, mada Koprivica u njoj ispisuje svoju intimnu historiju svjetskih nogometnih prvenstava. Koliko o nogometu i nogometašima, ovo je knjiga o gradovima i ulicama, o zemljama i njihovim razvalinama, pjesmama i filmovima, o Kišu i kišama, o životima i smrtima, o svemu što je dotaknuto magijom lopte i u čemu progovara sama igra... Koprivici se tu nogomet otkriva kao igra samoće s drugim samoćama, igra za druge i protiv drugih usamljenosti... Božo Koprivica se nikada neće pomiriti s tim da je Jugoslavija proigrana zemlja, prodana lopta. - Predrag Lucić