Skandal s Modiljanijem

19.01.12 Politika

Roman Kena Foleta „Skandal s Modiljanijem” govori o krađama i falsifikovanju dela poznatih slikara

Nedavno su iz Nacionalne galerije u Atini ukradena vredna umetnička dela - platna Pabla Pikasa „Glava žene”, i Pita Mondrijana „Vodenica na reci”, Krađa je izvedena „kao u dobro režiranom filmu”.
Posle ovakvih događaja obično se razgovara o valjanosti obezbeđenja, raspisuju se međunarodne poternice, raspravlja se o vrednosti umetnosti izraženoj u ciframa.
Drugi aspekti stvaralaštva, okolnosti pod kojima se neko delo ovaploćuje od zamisli do materijalnog, u igri ili groznici nerava i inspiracije, predmet su drugačijih razmatranja, predmet literature. U umetnosti, i zločin je nekada „umetničko delo”.
Roman velškog pisca Kena Foleta „Skandal s Modiljanijem”, koji je objavljen pre par decenija, a kod nas štampan prošle godine u izdavačkoj kući „Evrođunti”, u prevodu Ivane Lazić, govori upravo o krađama i falsifikovanju dela poznatih slikara, o tiraniji galerista nad talentovanim a nedovoljno afirmisanim umetnicima, o suštinskom nepoznavanju vrhunske umetnosti. Prema rečima samog autora, kritičari su „Skandal s Modiljanijem” pohvalili kao „veselu, bujnu, čitku, vedru, laku kriminalističku priču”.
U početku je Ken Folet, između ostalih autor bestselera „Ušica igle”, „Ključ za Rebeku”, „Dolina lavova”, „Stubovi zemlje”, „Sunovrat divova”, ovu knjigu smatrao neuspehom zbog toga što je naposletku ispala drugačija od planiranog. Jedno od poglavlja romana „Skandal s Modiljanijem” Folet je uokvirio sentencom Ludviga Vitgenštajna: „Čovek se mora zamisliti nad ulogom umetničkih dela u svom životu. Ta uloga ni u kom slučaju nije jednoobrazna”, a to bi mogao da bude i lajtmotiv ove pripovesti.
„...U ’Skandalu s Modiljanijem’ pokušao sam da napišem novu vrstu romana, u kojem bi bila odražena prefinjena podređenost lične slobode mnogo moćnijem mehanizmu. Omanuo sam u ovom neskromnom poduhvatu. Ono što sam napisao, na kraju krajeva, bila je vesela kriminalistička priča u kojoj grupa mladih ljudi preduzima razne čudne poduhvate, ali se nijedan ne ostvaruje kako se očekivalo. Bio sam razočaran što kritičari nisu primetili moje ozbiljne namere”, napisao je Ken Folet u predgovoru izdanja „Skandala s Modiljanijem” iz 1985.
U čemu je originalnost njegovih kradljivaca, odnosno falsifikatora, „ludaka s nesebičnim motivima”?
Mladi akademski slikar Piter Ašer, koji ni u jednoj londonskoj galeriji ne uspeva da udomi svoja dela, i koji se svestan da se njegov rad ne sviđa bogatašima i damama iz visokog društva, sa svojim prijateljima dokazuje da umetnički establišment Londona ne ume da razlikuje original od falsifikata poznatih slika. Pri tom razmišlja o hiljadama onih stvaralaca, umetnika koji umiru mladi, čija će dela početi da vrednuju tek za nekoliko godina kada će cene njihovih slika početi da rastu. Onda zarađuju „trgovci, oštroumni aukcionari, galeristi i njihove sekretarice, svi osim slikara, jer on je mrtav”.
Suprotstavljajući se tome, Piter i njegova ekipa kao od šale falsifikuju dela pojedinih velikana, kradu sertifikat o poreklu uglednog pariskog trgovca umetninama, i uspevaju da ih prodaju vodećim galeristima za ogroman novac. Onda medijima obznanjuju prevaru, najavljujući povraćaj novca samo u slučaju pravne garancije galerista da će od dela tih para biti kupljena zgrada u centru Londona, u kojoj će nepoznati slikari moći jeftino da iznajme atelje. Da bi povratili poljuljani ugled, trgovci umetninama pristaju.
Međutim, uprkos velikim naporima da se domognu jednog Modiljanijevog rada, kratkih rukava ostaju tragači koji su po živopisnoj Italiji u stopu pratili mladu istoričarku umetnosti. Ona i njen partner podmetnuli su trgovcima skupe falsifikate, ali prevare su ubrzo otkrivene, dok je original ostao na sigurnom...
Folet je napisao priču o moćnom mehanizmu u kojem su visoke cene umetničkih dela odraz snobizma, a ne divljenja slikaru, i da je „javnost ta koja diže cene”. U pozadini je život Modiljanija, koji je smatrao da je umetnost kao hašiš, da otkriva ljudima lepotu koju ne mogu da vide. Zbog svega što sobom donosi, lepota se pokazuje kao nedostižna, teško je živeti za nju. Teško je sačuvati ono što svi žele.

Marina Vulićević