Mirča Elijade (Bukurešt, 28. II 1907. Čikago, 22. IV 1986) diplomirao je filozofiju u rodnom Bukureštu sa radom o filozofiji renesanse (1928) i u Kalkuti, Indija (decembar 1928. - decembar 1931.). Doktorirao je filozofiju u Bukureštu, tezom o metodama mišljenja i prakse u jogi (1933). Između 1933. i 1940. istovremeno se bavi obimnim naučnim radom, beletristikom, publicistikom, kao i predavanjima iz filozofije i istorije religije na Univerzitetu u Bukureštu. Tokom rata bio je ataše za kulturu rumunske ambasade u Londonu (1940. 1941.) i u Lisabonu (1941. 1945.).Od 1945. živi u Parizu, gde predaje istoriju religije, najpre na École Pratique des Hautes Études (do 1948), potom na Sorboni. Nakon što je pozvan u SAD, posle godinu dana predavanja u svojstvu vanrednog profesora za Haskell Lectures (1956. 1957.), prihvata mesto redovnog profesora i upravnika Katedre za istoriju religije na Univerzitetu u Čikagu, koja od 1985. nosi naziv Katedra Mirča Elijade. Iz njegove izuzetno obimne bibliografije izdvajamo hronologiju radova iz beletristike (prva izdanja objavljena na rumunskom): Izabel i đavolje vode (1930); U manastiru na Himalajima (1932); Majtreji (1933); Povratak iz raja (1934); Svetlo koje se gasi (1934); Indija (1934); Gradilište, indijski dnevnik (1935); Huligani (1935); Gospođica Kristina (1936); Zmija (1937); Svadba na nebu (1938); Tajna doktora Honigbergera (1940); Novele (1963); Sećanja i Mansarda (1966); Na ulici Mantuleasa (1968); Kod Ciganki i druge priče (1969); Tri gracije (1971); U dvorištu kod Dionisa (1977).
01.01.00
Danas
24.09.2000.
Knjiga o dvojstvu
Kljucevi ljudskog duha
Mirca Elijade: Slike i simboli: ogledi o magijsko-religijskoj simbolici, Izdavacka knjizarnica Zorana Stojanovica Sremski Karlovci, Novi Sad 2000.
Od vremena prosvetiteljstva simboli i mitske slike su bili potcenjeni, degradirani, prezreni i gurnuti na marginu, tacnije, u nesvesno savremenog coveka. Ali dubinskom analizom se moze otkriti da tu "i dalje zivi bogata mitologija", tvrdi slavni antropolog i istoricar religije Mirca Elijade u uvodnoj studiji svoje knjige Slike i simboli. Potisnuti drevni simboli, medjutim, nisu iscezli iz nase savremene kulture, oni su se samo skrili, maskirali i nasli novo utociste u knjizevnosti, filmu i proizvodima masovne kulture. "Ovo mitsko blago ... lezi tu u laicizovanom i ?modernizovanom? obliku: treba ga samo otkriti", kaze Elijade. Potiskivanje, pokusaj uklanjanja simbola i mitskih slika je ne samo uzaludan, iluzoran, nego i vrlo opasan poduhvat, o cemu najrecitije svedoce usponi totalitarnih ideologija u Evropi 20. veka i Drugi svetski rat.
Savremeni covek se cesto stidi svoje nostalgije za Rajem, ceznje za Zlatnim dobom. "Prenebregava se cinjenica da zivot modernog coveka obiluje poluzaboravljenim mitovima, obezvredjenim hijerofanijama, sekularizovanim simbolima. Neprekidno desakralizovanje je izmenilo sadrzaj zivota modernog coveka, ali pri tom nije unistilo obrasce njegove maste; citav jedan mitoloski ostatak zivi i dalje u slabo kontrolisanim zonama svesti", tvrdi Elijade.
Zapadni covek je danas izgleda, ipak, shvatio i priznao da ne moze bez mitova i simbola, da razum i pojmovno misljenje nisu dovoljni. Zato, posebno od polovine dvadesetog veka zapocinje veliko interesovanje za sve sto je mitsko, simbolicno, egzoticno, ezotericno i okultno, sto prevazilazi razum i tehnicko znanje, a sto je dugo bilo prezreno i ismejano. A upravo te prezrene, obezvredjene slike, smatra Elijade predstavljaju temelj i "moguce polaziste duhovne obnove modernog coveka".
Misija ovog istoricara religije i velikog znalca Slika i Simbola, jeste duhovno ozdravljenje savremenog coveka koji je odbacio, potisnuo u nesvesno mitske slike, a ono se postize osvescenjem "zaboravljenog" mitskog blaga. Narodna mudrost sadrzana u mitskim slikama i simbolima na najbolji nacin ukazuje na znacaj maste ne samo za covekovo mentalno i telesno zdravlje, nego i za bogatstvo njegovog unutrasnjeg, subjektivnog zivota, podseca nas ovaj veliki antropolog. Multidisciplinarno proucavanja simbolizma prevazilazi cisto naucni znacaj i prerasta u jednu celovitu antropololosku teoriju i predstavlja zdrav osnov za jedan novi humanizam.
Osnovna teza ove zbirke raznovrsnih eseja i studija, jeste ta da mit i simbol cine osnovu celokupnog duhovnog zivota. U knjizi je posebna pazna posvecena simbolima i simbolizmu uspenja, vremena, cvorova, sredista, krsta, krstenja, skoljki, vode, plodnosti itd. Tako, recimo, od iskona postoji ideja o Sredistu Sveta, koje predstavlja sveto mesto na mapi imaginarne geografije svih naroda. Njegovi univerzalni mitski simboli, koje Elijade analizira na osnovu dostignuca komparativne istorije religije u ogledu "Simbolizam ?Sredista? ", jesu: Kosmicka Planina, Drvo Sveta (Axis mundi), Stub, Lestve, Dimnjak i sl.
Simbol je temelj duha i mocno sredstvo spoznaje onoga sto je sustinsko, bitno u Kosmosu i u Coveku. "Simbolicko misljenje nije povlastica jedino deteta, pesnika ili poremecenog coveka: ono je svojstveno ljudskom bicu kao takvom, prethodi jeziku i diskurzivnom misljenju. Simbol otkriva izvesne vidove stvarnosti - one najdublje, koji se ne daju otkriti nijednim drugim spoznajnim sredstvom", pise Mirca Elijade. Ono sto se ne moze racionalno saznati i objasniti pojmovima, moze se spoznati, dokuciti, razumeti ili makar naslutiti - simbolima i slikama. Pojmovi su jednoznacni, odredjeni a slike i simboli su polivalentni, viseznacni. Simboli sa lakocom izazavaju ono sto je imaginarno, intuitivno, nesvesno, sto je plod maste, fantazama i snevanja.
Osnovna funkcija slike i u tome je da ukaze na ono sto se ne da pojmom obuhvatiti. Covek lisen maste, mitskih slika i simbola odsecen je od svoje duse i najdublje stvarnosti zivota. A Karl Gustav Jung, Erih Nojman i drugi dubinski psiholozi pokazali su koliko je stetno i opasno gusiti mastu i stvarati neravnotezu u psihi.
