Slučaj Kamij Klodel

02.11.11 Dnevnik - Novine i časopisi

Kompleksni odnosi u porodici, ljubavna veza s Rodenom, skandalozno i hirovito ponašanje, njena umetnička originalnost, učinili su da u vremenu u kome je živela bude zanemarena od najbližih ali i od stručne javnosti.

U ediciji “Klepsidra”, izdavačka kuća “Klio” objavila je knjigu Žaka Kasara “Slučaj Kamij Klodel” (Beograd, 2011). Kada se činilo da je kontroverzna vajarka osuđena na potpuni zaborav, javnost se suočila sa zanimljivim otkrićima o njenom životu do kojih je došao istoričar Žak Kasar. Kompleksni odnosi u porodici, ljubavna veza s Rodenom, skandalozno i hirovito ponašanje, njena umetnička originalnost, učinili su da u vremenu u kome je živela bude zanemarena od najbližih ali i od stručne javnosti. Punih dvanaest godina, Kasar je obilazio biblioteke i muzeje, pretraživao arhivu koju mu je na raspolaganje stavila porodica Klodel i sve brižljivo beležio. NJegova istraživanja života i rada čuvene umetnice pružila su već 60-tih godina 20. veka, osnovnu dokumentaciju koja je omogućila da se iznesu objektivnija mišljenja o sudbini i značaju Kamij Klodel (1864-1943).
U potrazi za neosvetljenim tragedijama iz prošlosti, zaboravljena ličnost skulptorke sve više je postajala predmet interesovanja i divljenja romanopisaca i istoričara umetnosti. Ova nesrećna žena koja je preko trideset godina svog života provela u psihijatrijskom azilu, dugo je isključivo pominjana kao višegodišnja ljubavnica čuvenog skulptora Ogista Rodena i sestra pesnika i diplomate Pola Klodela. Možda je baš zbog toga ostala na margini francuske kulture ili čak bila sasvim zaboravljena. I petotomni veliki “Larus”, posvetio joj je samo nekoliko šturih redova, što je smatrano za jednu od najvećih nacionalnih umetničkih nepravdi. Poslednje dve decenije, životna priča Kamij Klodel pobuđuje ogromno interesovanje u francuskim umetničkim krugovima. Posle izvrsne knjige romansijerke An Delbe (1982) o tragičnom životu Klodel usledili su novi romani, monografske studije, velike izložbe njenih skulptura.
Kamij Klodel je rođena u uglednoj porodici u Fer-an-Tardenou, i još kao sasvim mlada pokazala je veliki talenat za likovnu umetnost. Kada je imala šesnaest godina roditelji su je doveli na parisku Likovnu akademiju kod direktora Pola Diboa, koji je bio oduševljen talentom mlade umetnice. Pominjano je da su joj rani radovi nastali pod uticajem Rodena, mada Kamij tada još nije čula za velikog vajara. Tri godine kasnije uspela je da se sretne s njim, što je po svemu sudeći mnogostruko uticalo na njen život i delo. Bila je to obostrana ljubav, koja je trajala sledećih deset godina. Klodel je preživljavala srećne trenutke zajedničkog života i rada, vrlo brzo je postala Rodenova muza inspirišući ga da uradi mnoga značajna dela (“Poljubac”, “Žena koja čuči”). Iako joj je nesebično pomagao dajući joj da uradi delove njegovih skulptura, ali i neke od svojih najboljih dela, ona više nije mogla da ostane pored svog učitelja i ljubavnika. Brojni razilasci, sukobi sa Rozom Bere (Rodenova nevenčana žena sa kojom je imao sina), stalne materijalne neprilike polako su rastapali njenu snagu.
Rastanak je bio fatalan po Kamij, koja se potpuno osamila i prekinula sve veze sa spoljnim svetom. Dugo je boravila u svom ateljeu na Burbonskom keju, što je izazvalo podozrenje komšija koji su tražili “intervenciju”. Pol Klodel je pozvao ambulantna kola koja su je zauvek odvezla u psihijatrijski azil. Ostalo je zabeleženo da ju je brat tih trideset strašnih godina posetio samo nekoliko puta, štiteći porodičnu čast tako što je javno napadao Rodena i njegovo delo. Istovremeno, Kamij je porodici pisala potresna pisma, moleći ih da je oslobode. NJen psihijatrijski dosije je nestao, a njena pisma iz azila porodica Klodel je dugo godina čuvala od javnosti. Ni posle gotovo sedam decenija od smrti nisu rasvetljene mnoge tajne života Kamij Klodel, ali je sa njene umetnosti skinuta svaka sumnja. Uveliko se priređuju velike izložbe njenih skulptura, pišu istorijsko-umetničke studije, a njeno delo dobilo je zasluženo mesto u samom vrhu francuske umetnosti prve polovine 20. veka.
Knjiga Žaka Kasara sadrži potpuni pregled arhivske građe o životu Klodelove, a mnogi dokumenti, pisma, fotografije objavljeni su prvi put. Nažalost, Kasar je preminuo 1981. nestigavši da objavi svoje delo. “Slučaj Kamij Klodel” objavljen je 1987. zahvaljujući članovima njegove porodice i saradnika. Zahvaljujući obimnom materijalu sakupljenom marljivošću jednog istoričara, čitalac je u prilici da se upozna ne samo sa fascinantnom životnom pričom već i sa stvaralaštvom velike umetnice, o kojoj je Šarl Moris rekao: “Talenat Kamij Klodel je istovremeno sjaj i sramota naše zemlje”.

Siniša Kovačević

Filmske biografije umetnika

Kraj prošlog i početak ovog veka u žanru biografskog filma obeležile su životne priče slikara - od “Preživeti Pikasa”, preko “Baskijata”, “Poloka”, “Fride”, “Devojke sa bisernom minđušom”, do “Modiljanija”, “Klimta” i konačno “Gojinih utvara”. Prvog pokušaja prenošenja života vajarke Kamij Klodel na film, poduhvatio se Klod Šabrol, sa Izabel Iper u glavnoj ulozi. Sledeći, znatno uspešniji, sa Izabel Ađani u naslovnoj ulozi i Žerarom Depardjeom u ulozi Rodena, realizovan je krajem 1988. godine. Reditelj Bruno Nojten (inače kamerman i nekadašnji saputnik Ađani), debitovao je sa elitnom filmskom biografijom još nedovoljno poznate francuske vajarke. Otuda, ne iznenađuje što je i pored značajnih priznanja (pet Cezara, Srebrni medved u Berlinu), ovaj film jedino u matičnoj zemlji pobrao uspeh. Inače, scenario je pisan prema knjizi Rejn-Mari Pari unuke Pola Klodela, čiji su izbori poezije dostupni na srpskom jeziku (prevodi Milovana Danojlića, Kolje Mićevića). Pol Klodel je značajan i kao dramski pisac, a našoj publici je prvi put predstavljen komadom “Razmena”, koji je 1962. u Ateljeu 212 postavio Predrag Bajčetić.