Ljudmila Jevgenjevna Ulicka rođena je u Moskvi gde je završila biologiju na MGU 1968. godine. Jedno vreme radila je u genetičkoj laboratoriji, a onda je ostala bez posla u vreme cvetanja samizdata jer je pronađena pisaća mašina na kojoj je prekucavala zabranjeni roman. Tako se završila njena naučna karijera i otpočela književna.Priče je počela da piše veoma kasno, devedesetih godina, i od tada nastaje njena munjevita književna karijera. Popularnost stiče prvo na Zapadu, za roman Medeja i njena deca u Francuskoj dobija prestižnu nagradu "Mediči". Zatim slede nagrade Moskva-Pen, "Guieppe Acerbi"(Italija).Prvi zapažen uspeh u Rusiji postiže kratkim romanom Sonječka 1994. Potom slede zbirke pripovedaka Siromašni rođaci 1994, novela Veseli ispraćaj 1998, zbirke priča Ljaljina kuća 1999, Cirih 2002, Jadni, zli, voljeni 2002. i roman Slučaj Kukocki za koji 2001. godine dobija jednu od najprestižnijih nagrada u Rusiji "Smirnof-Buker". Najnoviji roman Iskreno vaš Šurik objavljen je prošle, 2004. godine.Ljudmila Ulicka je 2003. proglašena piscem godine u Rusiji.
Najnovija Goljdbergova ideja - ideja onoga koji je posle tri godine provedene u logoru izgubio urođeni osećaj krivice intelektualca pred narodom, društvom i rodnom sovjetskom vlašću - sastojala se u tome da je sociogenetička jedinica, koja se ranije, pre revolucije, zvala "ruski narod", tokom gotovo pedeset godina sovjetske vlasti prestala da postoji kao realnost, a današnje stanovništvo Sovjetskog Saveza, koje nosi gordi naziv "sovjetski narod", u suštini predstavlja novu sociogenetičku jedinicu koja se duboko razlikuje od izvorne po mnoštvu parametara - fizičkih, psihofizičkih i moralnih...
- Dobro, Ilja, spreman sam da se složim da se fizička slika veoma mnogo izmenila: glad, ratovi, velike seobe naroda, mešoviti brakovi... Ali kako možeš izmeriti moralne kvalitete? Ne, to je takva glupost! Izvini, ali to je neprofesionalno...
- Tvrdim da postoje načini. Posredni, doduše, ali postoje - branio je svoju teoriju Ilja Josifovič. Pretpostavimo da se ljudski genom sastoji od sto hiljada gena, to je verodostojna cifra. Oni su raspoređeni u dvadeset tri para hromozoma, zar ne? I mada znamo dosta o različitim mehanizmima unutarhromozomskih razmena, imamo osnova da delimo sve gene na dvadeset tri grupe, prema pripadnosti određenom hromozomu. Razume se da danas to nije moguće, ali uveravam te da će za sto godina to biti učinjeno. I zamisli, na primer, da se gen koji je odgovoran za plavi ton opne dužice nalazi neposredno pored gena koji uslovljava plašljivost ili hrabrost! Razumljivo je pretpostaviti da će se oni zajedno i nasleđivati.
- Jedan gen - jedno obeležje, veliš? - uzbuni se Pavle Aleksejevič. - Pa sumnjivo mi je to da se tako snažan i složen kvalitet, kao što je muškost, određuje samo jednim genom.
- A kakva je razlika i da se određuje sa deset! Nije u tome stvar! Prosto boja očiju može biti spojena sa drugim genom. Grubo govoreći: plavooki ima više šanse da bude hrabar. - Ilja Josifovič podigne uvis kažiprst.
- Sjajna misao, Ilja - ironično će Pavle Aleksejevič. - Plavooki plavušan je hrabar, a crnooki smeđušan je kukavica. A ako crnooki još ima i grbav nos, već je pravi Juda. Genetski...
- Ti si, Paša, tipičan provokator! - zaurla Ilja Josifovič. - Imao sam u vidu nešto sasvim drugo. Slušaj me dobro! Iz Rusije je osamnaeste godine otišla Bela armija, oko trista hiljada mladih zdravih momaka u najboljim godinama za reprodukciju... Plemićki, probrani deo stanovništva: najobrazovaniji, najčasniji, koji nisu hteli da idu na kompromis sa boljševičkom vlašću!
- Kud ti ode! Iljuša, pa tebe će četvrti put strpati!
- Ne prekidaj me! - odmahnu Ilja Josifovič. - Dvadeset druga godina - progon profesora univerziteta. Ne tako mnogo, svega šesto ljudi, ali opet odabrani! Najbolji od najboljih! Sa porodicama! Intelektualni potencijal. Dalje: raskulačivanje odnosi milione seljaka - isto tako najboljih, najvrednijih. I njihovu decu. I njihovu nerođenu decu takođe. Ljudi odlaze i odnose sobom gene. Povlače ih iz genofonda. Partijske represije - koga uništavaju? One koji imaju smelosti da izreknu vlastito mišljenje, koji se protive, koji ne odstupaju od svog stanovišta! To jest - poštene! Najpoštenije! Sveštenici su planski istrebljivani tokom celog perioda... Nosioci moralnih vrednosti, učitelji, prosvetitelji...
- Ilja, a zar nisu oni istovremeno bili i najkonzervativniji ljudi?
- Ne poričem. Ali imaj u vidu da u savremenim ruskim uslovima konzervativni, odnosno tradicionalni način mišljenja ne predstavlja takvu opasnost kao revolucionarni - sa nadmenim osmehom primeti Goljdberg.
