01.10.06 Pobjeda
Iluzije stvarnosti
Slučajno, Ali Smit
Roman "Slučajno" škotske autorke Ali Smit dobio je jednu od najuticajnijh britanskih književnih nagrada - Vitbred nagradu 2005, trijumfujući nad takvim veličinama kao što su Salman Ruždi i Nik Hornbi. Ovaj roman je bio i u najužem izboru za Bukerovu nagradu 2005.
"Slučajno" je roman jedinstvenog stila i briljantnog književnog glasa, očaravajuće djelo koje istovremeno podstiče na smijeh i na tugu."Slučajno" je i priča o tome kako naizgled slučajni susreti nepovratno mijenjaju naše razumijevanje nas samih. Ali Smit se u ovom djelu bavi ozbiljnim temama – iluzijama stvarnosti, prirodom istine, ulogom vjere i napuklinama zajedništva. Ujedno, ovo je roman koji plijeni veličanstvenim stilom i odvažnim korišćenjem toka svijesti. Autorka zadire duboko u svjetove svojih junaka koji žive „u sopstvenim glavama“ ne spoznajući nikada u potpunosti realnost spoljnog svijeta. Roman počinje kao priča o dvanaestogodišnjoj Astrid koja se na ljetnjem raspustu u mirnom Norfolku dosađuje u društvu majke Iv, očuha Majkla i starijeg brata Magnusa, sve dok se u porodični život ne umiješa zagonetna žena Ejmber koja, zavodeći tinejyera Magnusa, istovremeno i uznemirava i obogaćuje živote članova porodice Smart, koji, svako na svoj način, bježe od realnosti.
Ali Smit rođena je u Invernesu 1962. godine. Živi u Kembridžu. Autorka je knjiga Free Love, Like, Other Stories and Other Stories, Hotel World i The Njhole Story and Other Stories. Roman Hotel World bio je u užem izboru za književne nagrade Boker i Oranž 2001. godine. Romanom "Slučajno" ona još više širi i razvija svoj jedinstveni literarni glas.
Ali Smit redovno objavljuje članke i kritike u novinama i časopisima kao što su The Scotsman i Times Literary Supplement.
R.K.
17.09.06 Danas
Čitalište
Orijentalista / Slučajno / Tamo gde su žene / Alisa na Tašmajdanu
ORIJENTALISTA, Tom Rajs
Editor, 2006.
preveo Vlada Stojanović
Orijentalista je ep koji veoma brzo ponese čitaoca i navodi ga da ovo štivo pročita naiskap i do kraja. Ovo delo mešavina je i uspomena i želja i predstavlja sklop Rajsove učenosti i vešte naracije, koji elegantno rešavaju misteriju jednog od najzagonetnijih pisaca dvadesetog veka. Ko je bio pisac Esad Bej? "Prešao je u judaizam, odabravši ime Lav Nusimbaum.Odselio se u Berlin gde je postao deo nemačkih intelektualnih krugova. Početkom tridesetih godina prešao je u Beč, gde objavljuje izuzetnu novelu "Ali i Nino", pod pseudonimom Kurban Said. Godine 1938, budući Jevrejin, pokušava da pobegne pred nemačkim progonima. Uskoro ga hapse i šalju u Italiju. Godine 1942. umire, pošto je sebi probio stopalo", kaže jedan azerbejdžanski stručnjak o njemu. No, Tomu Rajsu ovi redovi služe tek kao polazište za najneverovatniju avanturu - putovanje kroz ljudski identitet Kurbana Saida - Leva Nesimbauma, kome je izraziti temperament omogućio da proživi život nalik na fantastičnu slagalicu. Kada su boljševici pregazili Baku sa ocem je prebegao u kamiljem karavanu preko Persije i pustinje Turkestana. Kasnije će izbeći boljševicima pretvarajući se da je jedan od njih, proputovaće Evropu i preći u islam u Otomanskoj ambasadi u Berlinu 1923, u poslednjim danima Otomanskog carstva. Sve ovo mu se dogodilo pre osamnaeste godine i to je bio samo početak njegovih životnih lutanja koja je diktirala istorija, a on ih pretvarao u avanturu. Tom Rajs, pisac ovog dela, piše za Njujork tajms, Vol strit žurnal, Njujorker. "Orijentalista" je delo koje je brzo steklo kultni status i poklonike širom sveta.
SLUČAJNO, Ali Smit
B92, 2006.
prevela: Mina Krsmanović
Ovaj roman dobio je jednu od uticajnijih britanskih književnih nagrada - Vitbred, za 2005, a bio je i u najužem izboru za Bukerovu nagradu iste godine. Priča je jednostavna - dvanaestogodišnja Astrid nalazi se na letnjem raspustu u mirnom Norfolku, gde se dosađuje u društvu majke Iv, očuha Majkla i starijeg brata Magnusa. Dosada i dokolica traju sve do momenta kada se u porodični život umeša zagonetna i zavodljiva žena Ejmber. Ona zavodi Majkla i tajno menja živote svih junaka ovog štiva. Ejmber je, svakako, najpikarskiji i najintrigantnije napisan lik u ovom delu. Ona je istovremeno i zagonetna i erotična, a u Magnusovim očima često izgleda kao anđeo neodoljive privlačnosti. Ali Smit i u ovom delu možemo prepoznati po snažnom, jedinstvenom glasu koji je mešavina cinizma i lirizma, oporosti i humora, nežnosti i straha, tuge i razuma. Svi njeni junaci pokopani su duboko u sopstvene unutarnje svetove. Čini se da niko od njih gotovo i da ne stupa na pozornicu realnosti pošto im je stvarnost i nedohvatna, budući da se u njihovim unutarnjim svetovima ona iz dana u dan, iz časa u čas, kaleidoskopski menja.
TAMO GDE SU ŽENE, Alvaro Pombo
Laguna, 2006.
prevela Jasmina Nikolić
Alvaro Pombo jedan je od najznačajnijih španskih savremenih pisaca. Za roman "Tamo gde su žene", dobio je špansku nacionalnu nagradu za najbolji roman. Ovo delo intrigantna je i višeslojna priča o ženama koje su samodovoljne, čvrste i hrabre, o muškarcima čija se egzistencija odigrava na margini i koji nisu potrebni, ljudima koji s punom svešću biraju sopstveni put, držeći ga se do kraja, bez obzira na posledice. Junakinja ovog dela, vibrantna, osetljiva, plaha, najstarija je kćerka u porodici u kojoj i majka i braća i tetka i njen nemački momak ostavljaju utisak superiornih bića. Oni predstavljaju centar poluostrva na koje žive izolovano i s velikom distancom prema istorijskom vremenu koje protiče nekuda mimo i daleko od njih. No, u momentu kada se glavna junakinja susretne s pukotinom iz porodičnog života, svi ovi ljudi koji su joj se činili daleki, snažni i moćni dobijaju drugo, istinsko lice. Polagano se otkriva pravo, drugo lice ovog okruženja, daleko tamnije od maske koja je isijavala do tada, varajući trag. Ovo porodično utvrđenje će, razrešenjem skrivenih sukoba i tajne, time biti trajno poljuljano u očima glavne junakinje koju su učili da "očevi, muževi, muškarci nisu bitni pošto su zamenljivi". Njena slika sveta biće bitno drugačija od one koju joj je nametnula porodica. Doneće najlepšu i najtežu odluku - izabraće slobodu.
ALISA NA TAŠMAJDANU, Vesna Ćosić
IP Dobar naslov, Beograd, 2006.
Vesna Ćosić profesionalni je novinar i ovo delo nastalo je na jedan uporan dečji zahtev. Taj je glasić zahtevao od Ćosićeve da napiše knjigu "koja se čita kao film, sa obiljem pustolovina i čistim avanturizmom, gde će sve podsećati na Indijanu Džonsa, ali će glavni junaci biti - deca. I nastala je ova šarmantna knjiga u kojoj Marijana, Viktor, Tara, Ćufta, Pjer žive u Beogradu, a rastu blizu njegovog centra i srca - Tašmajdanskog parka. Jednog dana oni otkrivaju da postoji žena po imenu Mačkarka koja krade mačke i pravi sendviče s mačjim mesom. Krije se, a gde bi drugo, nego po podrumima raznih zgrada. Kada Mačkarka ukrade Igorovu mačku avantura počinje. Njen rasplet će čitaoci morati da otkriju sami. Dodaćemo samo da nas autorka vodi i kroz tašmajdanske pećine, ali i na rođendanske žurke. Avantura u ovom romanu počinje, dakle, već na prvoj stranici.
Sanja Domazet