01.01.00
Politika
14.03.2002.
RAJEVSKI - VRONSKI, TEMA KOJA IZNOVA UZBUĐUJE
Istina o čuvenom junaku
Knjiga "Smrt grofa Vronskog" Andreja Šemjakina, u novoj svetlosti govori o jednom od glavnih junaka Tolstojevog romana "Ana Karenjina": koliko je za Vronskog prototip bio pukovnik Nikolaj Nikolajevič Rajevski...
Provokativan je i uzbuđujući već i sam naslov knjige "Smrt grofa Vronskog", koja je juče predstavljena u biblioteci grada Beograda, uz učešće i njenog autora Andreja Šemjakina, koji je za ovu priliku doputovao iz Moskve. Jer, reč je o temi koja je jednako privlačila i pisca i istoričare. O temi koja je pobuđivala i polemičke pristupe: da li je ili nije, to jest, u kojoj je meri ličnost pukovnika Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog, njegov život i njegova smrt u Prvom srpsko-turskom ratu 1876. godine, Lavu Tolstoju bila prototip za lik grofa Vronskog u romanu "Ana Karenjina".
O tome je napisano mnogo tekstova i kod nas i u Rusiji, a po rečima Milivoja Lalića, direktora i glavnog urednika izdavačke kuće "Zavet" - koja je upravo objavila ovu knjigu, u prevodu na srpski jezik, zaslugom Tatjane Pantić, i to pre njenog ruskog izdanja - Andrej Šemjakin je uspeo da napravi jedan mozaik o tome šta se, u stvari, tih godina događalo. Ističući autorovo oslanjanje na izvore (157 izvora), u arhivima Rusije i u Beogradu, Lalić kaže da je Šemjakin napravio sjajnu knjigu, pri tom i povodom 125-godišnjice srpsko-turskog rata i učešća ruskih dobrovoljaca u njemu.
Šta pokreće Tolstojevog junaka
Po rečima akademika Nikole Miloševića, ovo je knjiga za koju se slobodno može reći da u njoj svako može da nađe nešto za svoju dušu. Tako će onaj koga, recimo, zanima Tolstojev roman "Ana Karenjina", naći u njoj dragocene komentare o jednom od glavnih junaka, grofu Vronskom. Napominjući da su podeljena mišljenja o tome šta pokreće tog Tolstojevog junaka i, na kraju, za njegovu odluku da se uputi u Srbiju i tamo okonča život - iz očajanja, nesrećne ljubavi, odabrao je smrt - prof. Milošević skreće pažnju i na jedan zanemarivani momenat, a osvetljen sada u ovoj knjizi. Naime, osim nesumnjivog očaja, kaže, ima još nešto što njegovog junaka pokreće, i to ne bilo gde i bilo kud, već upravo u Srpsko-turski rat.
Kad je reč o motivacijskoj logici, o tome šta pokreće Tolstojevog junaka, ona se, po rečima prof. Miloševića, u ovom delu pokazuje u drugačijem svetlu, a što nije i znak jednakosti između Rajevskog i Vronskog. Drugim rečima, bilo je pokušaja da se i Rajevskom pripiše neka lična tragedija, ali Andrej Šemjakin pokazuje da nema osnova za to.
Na kraju, na srpskom jeziku, obratio se i autor dela Andrej Šemjakin (rođen 1960. godine u Tuli), ruski slavista i istoričar, koji i sam po majci vodi poreklo od loze Rajevskih. Doktorsku disertaciju na temu "Ideologija Nikole Pašića - formiranje i evolucija" odbranio je 1998. godine, a radi kao viši naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, u Moskvi. Iskazujući juče zahvalnost zaslužnima za pojavu knjige, posebno je istakao dragocenu saradnju sa pokojnim Milutinom Jugovićem, istoričarem iz Kruševca, kome je delo i posvetio.
Bez dijaloga s publikom
Rođen blizu Jasne Poljane, svake godine, kaže, odlazi tamo "da napuni baterije", u zavičaj... A više od 15 godina bavi se istorijom Srbije. Ovo delo će dopuniti tekstovima samog Rajevskog, i drugim dokumentima, među kojima su i šest pisama srpske kraljice Natalije Obrenović članovima porodice Rajevski. Sam Šemjakin, na kraju, kaže da je ovo tema koja ostaje otvorena, nema kraja, te da svaki čovek ima pravo da je sagledava iz svog ugla.
Jučerašnji razgovor je, po zamisli organizatora, završen bez uobičajenog dijaloga sa publikom, što je indirektno iniciralo i pomalo neugodni završetak događaja. Naime, kad se publika već uputila u drugu salu, na koktel, Budimir Potočan zamerio je voditeljki Olgi Marjanović upravo zbog odsustva dijaloga, u koji je lično želeo da se uključi. Jer se on ovom tematikom bavi dugo godina, knjiga mu upravo izlazi iz štampe - i imao je polemičke primedbe... Očigledno priča Rajevski-Vronski nastaviće da uzbuđuje.
Rada Saratlić
01.01.00
Blic
15.03.2002.
Povodom dve knjige o smrti Rajevskog-Vronskog, junaka romana "Ana Karenjina" (1)
Ljubavnik Vronski i heroj Rajevski
Iz pera Andreja Šemjakina, u izdanju beogradskog "Zaveta", objavljen je esej "Smrt grofa Vronskog". Iz pera Budimira Potočana objavljena je istovremeno studija "Vronski - čast i ljubav" u izdanju "Filipa Višnjića".
Činjenica da je Potočanova knjiga izašla u isti dan kad i prevod "Smrt grofa Vronskog", Šemjakina, izazvala je podozrenje. Da li je na pomolu skandal oko autorstva ili je reč o sujeti istraživača - procenite sami kroz razgovore s obojicom koje objavljujemo danas i sutra. Andrej Šemjakin živi i radi u Moskvi kao viši naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, a doktorirao je na temu "Ideologija Nikole Pašića - formiranje i evolucija". I Šemjakin i Rajevski rođeni su u Tulu, što je doprinelo da ruski istoričar rano sazna za čuvenu plemićku porodicu.
- Rajevski je zaista poginuo braneći Srbiju. Ličnim primerom zaustavio je srpsku pešadiju koja se povlačila pod naletom Turaka i počeo da piše izveštaj na koji tačku nije stigao da stavi. Turski metak ga je pogodio u levu slepoočnicu, probivši kapu. Posilni Rajevskog sačuvao je kapu i doneo je kao relikviju porodici. Uz sve počasti, čak i zvona sa Saborne crkve, kovčeg je ispraćen iz Srbije. Ali istorija se time ne završava. Na molbu Rajevskih, kraljica Natalija 1887. godine na mestu pogibije kod Gornjeg Adrovca postavlja krst. Rođaci su hteli da ispoštuju zavet dat majci i 1902. svečano je položen kamen-temeljac za spomen-crkvu N.N. Rajevskog, posvećenu Svetoj trojici. Njegova smrt, i fizička i mitologizirana, postala je simbol koji je još jednom karikom učvrstio lanac koji vezuje dva bratska naroda... navodi Šemjakin i u nastavku razgovora priča na odličnom srpskom.
Zašto ste se prihvatili ove teme?
- Imao sam moralnu dužnost da pišem o učešću ruskih dobrovoljaca u srpsko-turskom ratu. Iduće godine biće 125 godina od izlaska iz štampe prvog izdanja "Ane Karenjine" u dva toma i sto godina od osveštanja crkve Svete trojice. Hteo bih i da pripremim drugo izdanje ove knjige koja ne bi bila rimejk, jer sam u međuvemenu otkrio još neka pisma kraljice Natalije pukovnikovom bratu Mihailu i njegovoj supruzi Mariji Gregorjevnoj, koja je podigla crkvu, i Rajevskog, šta više njegovo poslednje pismo. Čime dokazujete tezu da su Vronski i Rajevski isti lik?
- Rukom pisca Tolstoja dokaz ne postoji, ali stvaralaštvo podrazumeva emocije i asocijacje. Moglo bi se tvrditi na osnovu pisama Tolstoja, dnevničkih beležaka, geografskih podataka o plemićkom poreklu Rajevskih.
Da li govorite francuski budući da planirate da pročitate i pisma kraljice Natalije?
- Ne govorim. Jeste li istraživali građu o Rajevskom u Arhivu Srbije?
- Tu građu sam čitao objavljenu u radovima istoričara Vjere Mitrović i publiciste Budimira Potočana, što sam u mojoj knjizi i naveo. Postoji i citat supruge Stojana Novakovića iz prepiske sa sinom, baš o boravku kod Rajevske, koji je prvi objavio Potočan, ali osim ovoga ne znam ima li još nečega.
Imate li sliku kako je tačno poginuo Rajevski?
- O tome se i ovde dosta pisalo. Poginuo je kako se gine na frontu - iznenada i jednostavno. Novih otkrića nemam.
Šta je Rajevski pisao o tadašnjoj Srbiji? - Iz tog članka napisanog kada je imao 22 godine vidi se njegovo opredeljenje: slovenofilsko. Našao sam i njegov projekt podizanja ustanka i izveštaj o slanju ruskih dobrovoljaca, a što se vidi i iz pisama majci kad je stigao u Srbiju, kao i iz pisma svom komandantu.
Znači li to da ipak nije isti lik?
- Stvaralaštvo nikad nije prosto kloniranje. Između jedne i druge biografije ne mora uvek da se stavi znak jednakosti. Svakako, Tolstoj je uzeo neke crte od Rajevskog, njegovu sudbinu na primer, ali ljubav pripada Vronskom, dok je herojstvo svojstveno Rajevskom. No, možda još nisam sve otkrio!
Da li ste znali da Potočan u isto vreme kad i vi objavljuje svoju knjigu na istu temu? - Nisam znao da će izaći u isto vreme, ali sam znao da je piše. Mislim kao istoričar da više studija o istoj temi može biti samo korisno za sveobuhvatniji pristup i približavanje istini.
M. Marjanović
01.01.00
Glas javnosti
07.02.2002.
Uskoro u prodaji knjiga Andreja Šemjakina
Smrt grofa Vronskog
U prodaji će se uskoro pojaviti knjiga "Smrt grofa Vronskog"Andreja Šemjakina, višeg naučnog saradnika Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka. Knjigu je na srpski prevela Tatjana Pantić, a izdavač je "Zavet" iz Beograda.
U svojoj studiji autor pokušava da razreši dilemu koja traje duže od veka: da li je ruski pukovnik N. N. Rajevski, dobrovoljac u srpsko-turskom ratu, poslužio Lavu Tolstoju kao prototip za lik Alekseja Vronskog u romanu "Ana Karenjina". Rajevski je sahranjen u Adrovcu kod Aleksinca i na mestu njegove pogibije, koja se dogodila dok je Tolstoj radio na poslednjoj verziji romana, podignuta je crkva. Šemjakin je proučio sve dostupne izvore, ruske i srpske arhive i svoja otkrića izneo u ovoj knjizi.
