Sociofobija

eći se da su članovi Svetske trgovinske organizacije, javno su predstavili inicijative kao što su proglašavanje sijeste nelegalnom, povratak trgovine robljem, uspostavljanje tržišta glasova ili tržišta ljudskih prava – gde bi država kojoj je potrebno da krši osnovna prava mogla da kupi od druge kvotu kršenja, zatim rešavanje pitanja gladi putem sistema u kom će najugroženiji ‘reciklirati’ probavljene hamburgere… Svi ovi predlozi primljeni su sa interesovanjem i odobravanjem među velikom publikom sastavljenom od preduzimača i javnih predstavnika.“

U situaciji kada je kapitalizam gotovo potpuno kolonizovao savremenu svakodnevicu i u doba sve veće neravnopravnosti, mnogi na levici polažu poslednju nadu u društvene mreže, što španski savremeni teoretičar i sociolog Sesar Rendueles kritikuje kao naivni „sajber fetišizam“. U Sociofobiji istražuje značaj društvenih mreža i interneta za političke akcije i njegov rezultat glasi da su njihovi efekti korozivni i pre generišu siromašnu društvenu realnost nego onu koja jača samosvest, time što umanjuje samopoverenje u pogledu toga koliko su korisne političke intervencije i lične veze. Sa osećajem za velike društvene istorijske prelaze i s talentom da iz popkulturnih referenci stvara teoretske iskre, po čemu podseća na Žižeka, iznosi da će politička promena biti moguća onda kada se savlada „sociofobija“, strah od saradnje s drugima. „Onda kada mnogi istovremeno isto čine“, tvrdi Rendueles, „to još uvek ne znači da to zajednički čine“.

SESAR RENDUELES (César Rendueles) rođen je 1975. Đironi (Girone), gradu na severoistoku Katalonije, a odrastao je u Hihonu (Gijón) na severozapadu Španije. Poslednjih dvadeset godina živi u Madridu, gde je i doktorirao filozofiju i gde radi kao profesor na Katedri za sociološku teoriju Fakulteta političkih nauka i sociologije Univerziteta Komplutense. Bio je takođe profesor na Univerzitetu Karlo III u Madridu i gostujući predavač na raznim španskim i latinoameričkim univerzitetima. Širu popularnost na španskoj teoretskoj i aktivističkoj sceni stekao je objavljivanjem Sociofobije, koju je 2013, u godini izdanja, list El Pais uvrstio među deset najznačajnijih publikacija godine. U međuvremenu je objavio, između ostalih, i sledeće naslove: Odmetnički kapitalizam. Lična istorija kapitalizma kroz književnost (2015), Protiv istih šansi. Egalitaristički pamflet (2020).