Kultura

knjige vođena je dugogodišnjim iskustvom u radu u nastavi na predmetu Sociologija kulture.

Knjiga nije u celosti originalno pisana i sastoji se, jednim delom, od preuzetih poglavlja ranijih autorovih knjiga ili radova sa naučno-stručnih konferencija, a drugim delom su poglavlja napisana originalno za ovu knjigu oslanjanjem na najprestižnije svetske udžbenike iz sociologije kao što su, na primer, Gidensov ili Aleksanderov. Objavljivanje knjige Kultura donelo je priliku da neki radovi koji su bili namenjeni stručnoj javnosti, a pisani su ranije, dobiju, kroz adaptaciju i pojednostavljivanje, novi život, što je autoru izuzetno drago. Sa druge strane, odluka da se koriste već objavljeni radovi i delovi ranijih knjiga doneta je jer bi o istim temama o kojima je autor već pisao trebalo opet da piše. Smatrano je da nema potrebe da se gubi vreme na ponovnom pisanju jednog te istog teksta i stoga su prethodni radovi prerađeni i uključeni u knjigu. Svako od sedam poglavlja koja su preuzeta označena su fusnotom i naveden je izvor preuzimanja. Drugih deset poglavlja originalno je pisano za ovu knjigu oslanjanjem na najbolje moguće izvore. Cilj knjige nije bio da se iskaže autorovo mišljenje i zauzme stav u sociološkim debatama, već da se ono što je opšteprihvaćeno u sociologiji kulture predstavi na što pitkiji način. Knjiga ne mora da se čita linearno s obzirom da je svako poglavlje pisano kao zasebna celina.

Na kraju, iako je sociologija kulture duboko teorijska disciplina, u knjizi Kultura nastojalo se da se teorijske rasprave svedu na minimum i da se o kulturološkim problemima piše što više na primerima iz života koji su čitaocu lako razumljivi. Pretpostavka je da čitaoci, početnici iz ove oblasti, najbolje razumeju važna kulturološka pitanja ako su ona povezana sa njihovim životnim iskustvom.