DŽEJMI OLIVER rođen je 1975. u Klaveringu, u Engleskoj. Počeo je da kuva u pabu svojih roditelja kada je imao osam godina i radio sa nekim od najboljih svetskih kuvara, a pravu karijeru kuvara započeo je u restoranu River Café, gde su ga "snimili" televizijski producenti.
Od1999. godine i serijala Goli kuvar, otvorio je restoran Fifteen u Londonu i napravio revoluciju u ishrani u britanskim školama i kuvanju kod kuće. Njegova dobrotvorna organizacija, čiji je cilj da preko hrane poboljša živote ljudi, funkcioniše kroz njegove Fifteen restorane, gde se mladi ljudi obučavaju za poslove keteringa, i u centrima Ministry of Food, gde ljudi mogu da nauče osnovne kulinarske veštine.
Uspešno vodi nekoliko restorana, Jamie"s Italian i Union Jacks, i plasira hranu i linije drugih proizvoda. Piše za razne publikacijeu Velikoj Britaniji i širom sveta, a ima i svoj casopis, Jamie"s magazine.
Godine 2005. započeo je kampanju za poboljšanje kvaliteta ishrane u školama u Velikoj Britaniji zbog čega su vlasti značajno promenile politiku prema školskoj ishrani. Živi u Londonu i Eseksu sa ženom Džuls i četvoro dece: Popi, Dejzi, Petal i Badijem.
13.12.03
Goli kuvar o „obučenoj“ hrani
Džejmi Oliver otkriva kako se snalazi sa svojom vojskom kuvara
Kada se životnoj priči, koja počinje zarađivanjem džeparca zbog ostvarivanja za dečaka neuobičajanih želja, razbarušenosti u radu sa šerpama, loncima, kutlačama na mesto šrafcigera, učešću u humanitarnim akcijama, originalnosti i talentu dodaju povrće, voće, namirnice životinjskog porekla, soja i začini, i sve to dobro isecka, izmeša, prodinsta, skuva ili ispeče, bez kecelje i kuvarske kape, uz osmeh i cool look, i odlično proprati medijski, nesumnjivo se dobije fenomen Džejmi Oliver.
Mame ga smatraju slatkim, očevi ga simpatišu jer gaji moderan - tata look, devojke privlači njegov šarm, tinejdžeri vole njegov fancy stil i svi se slažu da Džejmijev nepisani moto - maksimum ukusa i minimum truda, uz „praznik za oči“ neizbežno vodi ka svima prijatnom osećaju sitosti.
Džejmi Oliver je odrastao na selu, gde je i počeo da se interesuje za kuvanje u osmoj godini života. Završio je studije u Londonu na „Westminster Catering College“. Danas ima 28 godina i sa porodicom živi i radi u Londonu. Motor, kaciga, bubnjevi, bilijar i pivo uz džins, virtuoznu kuhinju i objavljivanje sada već hit izdanja kuvarskih „bukvara“, brzo su doveli Olivera na male ekrane širom sveta.
Dakle, misliš li da će očinstvo promeniti tvoj pristup hrani? Ako da, kako? Da li ćeš kuvati za ne tako prefinjene ukuse?
- Ne. Definitivno ne. Mislim da je hrana obrazovanje. Mislim da je hrana iskustvo. Mislim da je hrana divna stvar koja spaja ljude. Hrana je divan izgovor, gde možeš jesti i pričati za stolom. Mislim da te hrana čini srećnim i zdravim. Mogu reći da me nije briga da li mi ljudi veruju ili ne, ali ja sam imao četiri najneverovatnije godine života. I znam da sam promenio živote nekih ljudi. I mogu slobodno reći: „Znate, zato što sam prodao oko šest miliona knjiga, tako da mora tako biti“.
Trenutno radim sa 16 privilegovanih klinaca, otvaram restoran za njih da rade u njemu, kao njihov restoran.
Oliverova vojska?
- Da, apsolutno.
