Staklenac i krhotine života

Izdavač: Red box

Staklenac je roman objavljen u Srbiji 2002. godine kao pionirska knjiga na Balkanu koja se na zaokružen i žanrovski cjelovit način bavi isključivo seksualnim homo iskustvima. Autor dnevnički i autobiografski ispisuje okolnosti, svojih brojnih susreta sa najrazličitijim muškarcima u Beogradu tjekom osamdeseetih i devedesetih godina, nepretenciozno ih i lucidno kontekstualizujući.
Obog

aćujući svoj izraz živim životnim detaljima, kojima povremeno ubacuje izuzetno upečatljive uvide u prirodu homoseksualnosti, Uroš Filipović udara ritam svom djelu prenoseći čitateljima i ritam svog života iz vremena napaljenih godina koje moraju eksplodirati ne mareći za objektivne prepreke…
Staklenac će ostati najznačajnija knjiga na Balkanu kao ispovjed homoseksualne regionalne stvarnosti, koji je stekao svojevrsni kultni status, ušavši u kolektivnu homo-povjest ovih krajeva.
Zvonimir Dobrović, urednik, Domino – Queer, Zagreb

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Homoseksualnost
Ostali naslovi iz oblasti: Romani


				2022; Broširani povez; latinica; 20 cm; 423 str.; 978-86-86599-53-7;

1683 din

~~Stara cena: 1980 din~~
Ušteda: 297 din (15%)

Tražite polovan / korišćen primerak?

Imate ovu knjigu i želite da je prodate?

Staklenac i krhotine života

Uroš Filipović (autor)

1683 din

~~Stara cena: 1980 din~~

U korpu

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Homoseksualnost
Ostali naslovi iz oblasti: Romani

Izdavač: Red box; 2022; Broširani povez; latinica; 20 cm; 423 str.; 978-86-86599-53-7;

Biografija

Uroš Filipović

Uroš Filipović roden je 1950 godine. Diplomirao i doktorirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu gde, po okončanju studija, dobija mesto asistenta a potom i docenta. Nekoliko godina kasnije biva izbačen sa fakulteta, zbog "moralno-političke nepodobnosti". Ostavši bez sredstava za život, obilazi svet, boraveći najduže u Helsinkiju, Njujorku, San Francisku i Parizu. U tom periodu bavi se različitim poslovima kako bi preživeo. Bio je, između ostalog, konobar, prodavac sladoleda, gurač kolica u supermarketu i služitelj u gej sauni. Po povratku u Beograd, ponovo dobija mesto na fakultetu. U tom periodu, intenzivno se bavi stručnim i naučnim radom, objavljujući teorijske radove iz oblasti arhitekture u domaćim i stranim časopisima. Takode povremeno, pod pseudonimom, piše članke sa gej tematikom. Ogorčen političkom i ekonomskom situacijom u bivšoj Jugoslaviji, krajem 1993. godine odlučuje da definitivno napusti zemlju, proklamujući stav da će "radije biti prosjak u inostranstvu, nego profesor u domovini". Odlazi u London gde ostaje do današnjih dana. Radi kao crtač u jednom projektantskom studiju. Živi u skromnom, jednosobnom stanu u radničkom kvartu na periferiji Londona. Svoje male prihode uglavnom troši na plaćene ljubavnike i različita sredstva za izmenu stanja svesti. Napustio je svoje profesionalne, literarne i druge društveno priznate aspiracije, i okrenuo se radikalnom hedonizmu i samozaboravu. Na pitanje ka kakvom kraju usmerava sopstveni život, odgovara, parafrazirajuci Žana Ženea: "Prema zaboravu. Najveći deo mojih aktivnosti obeležavaju neodređenost i praznina života uličara. Veoma retko činim svesne napore da prevaziđem ovo stanje."