Žorž Perek (1936 – 1982) bio je poznati francuski pisac, sineast i esejista. Rođen je u Parizu 1936. u porodici poljskih Jevreja koji su emigrirali u Francusku 1920. godine. Studirao je istoriju, radio je kao dokumentarista i sarađivao je sa časopisama Lettres nouvelles, NRF, Partisans i Cause commune. Za svoju prvu knjigu Stvari dobio je nagradu Remado 1965. Snimio je filmove Čovek koji spava (za koji je dobio nagradu Žan Vigo 1973), Mesta jednog bekstva, Gistav Flober, Priče sa ostrva Elis...
30.04.12 Dnevnik - Novine i časopisi
Večita potraga za srećom
Stvari, Žorž Perek
Veliki francuski pisac i član Radionice za potencijalnu književnost, međunarodne grupe književnika i matematičara Žorž Perek (1936-1982), postao je poznat već posle svog prvog romana „Stvari“.NJegova priča je iz šezdesetih godina 20. veka, a autor oživljava vreme rađanja potrošačkog društva. Zrenjaninska „Agora“ objavila je nedavno ovaj roman u prevodu na srpski Jelene Novaković , želeći tako da obeleži tridesetogodišnjicu Perekove smrti.
Čitalac prati veliku pustolovinu posredstvom anonimnog pripovedača koji se nalazi izvan priče, u kojoj junaci tragaju za srećom, poput Stendalovih, ali su u tome traganju uslovljeni drugim vrednostima, onima koje proklamuje potrošačko društvo. Ni Perekovi junaci ne ostvaruju svoje snove čija grozničavost odgovara ubrzanom ritumu života u industrijskoj civilizaciji druge polovine prošlog veka. Od izbezumljenog traganja za srećom, od čudesnog osećanja da su je, za trenutak, razaznali, da su je nazreli, nije ostajalo ništa.
To traganje za srećom podređuje njegove junake jednom mehanizmu kojim oni ne mogu da upravljaju. Sreća se pojavljuje u korelaciji sa radom, koji se obično predstavlja u negativnim slikama, kao nešto što ograničava slobodu jer podrazumeva obaveze, i udobnošću, koja se vezuje za posedovanje materijalnih dobara. Sukob između želje i stvarnosti ispoljava se kao sukob između sitnih svakodnevnih radosti i te priželjkivane „veštine življenja„, koji je predmet i ovoga romana.
Žorž Perek je rođen 1936. u Parizu, u porodici imigranata, poljskih Jevreja. Ostao je rano bez roditelja - otac je stradao na frontu a majka u koncentracionom logoru početkom Drugog svetskog rata . Trauma odvajanja, koju je doživeo u detinjstvu kroz gubitak roditelja i raskid sa njihovom kulturom, trauma koju je stvorio upad Istorije u njegovu pojedinačnu sudbinu, obeležila je celokupno Perekovo književno stvaralaštvo. Ona se ocrtava ne samo u autobiografskim delima, nego i u romanima i pojavljuje se kao neka vrsta egzistencijalne praznine koju je on pokušavao da popuni kroz svoj spisateljski rad, što ga svrstava u stvaraoce koji su verovali da književnost ima spasiteljsku funkciju.
R. L.
