Švajcarsko književno pamćenje

rich Dürrenmatt, primera radi, bivaju nam najjasniji kroz prizmu njihovog odnosa prema liberalizmu i konzervativizmu, kao i brojni drugi pisci, budući da je, kako Peter von Matt tvrdi, švajcarski pisac – političan. Švajcarski pisac je odigrao i ključnu ulogu u stvaranju mita o poreklu i izuzetnosti Švajcarske i Švajcaraca; mitovi za njega nisu prosto dobri ili loši, oni su neizbežni za konstruisanje nacije, a stvarni su ili istiniti po stvarnim ili istinitim učincima koje proizvode. Peter von Matt se bavi i književnim pamćenjem. Nije ga lako održavati u zemlji u kojoj postoji jak impuls antiintelektualizma i gde bi se, kako kaže, pre pojavio kit u mestu odakle se emituje nacionalni dnevnik, nego što bi se u njemu pomenuo neki švajcarski pisac (što nije problem kada je u pitanju vest o transferu nekog fudbalera, i uopšte o sportu, koji ima mnogo važnije mesto u lukrativnoj industriji zabave i kao deo državnog ideološkog aparata, nego što to ima književnost).

Eseji Petera von Matta su prožeti rafiniranom duhovitošću i mudrim opaskama, u njegovom jeziku, bogatom slikama, ima borbenog naboja koji pak ne narušava elegantan i ujednačen stil. Iako je jedan od najcenjenih savremenih proučavalaca i poznavalaca moderne nemačke književnosti i njenih tema, njegovo ogromno znanje nije prepreka, kao što ume da biva, za uživanje u tekstu, nego je upravo ono što treba da bude – saučesnik. Sve su ovo odlični preduslovi da nam se u ova 23 eseja najjasnije i najzanimljivije ukaže svet koji nam je samo malim delom poznat: od Albrechta von Hallera, Ulricha Bräkera, J. C. Lavatera u XVIII veku, preko Jeremiasa Gotthelfa, Gottfrieda Kellera, J. C. F. Meyera u XIX veku, pa do Roberta Walsera, Maxa Frischa, Friedricha Dürrenmatta, Otta F. Walter, Huga Lötschera, Petera Bichsela, Ursa Widmera i drugih u XX veku. Posebna zasluga njegove strategije je u tome što je švajcarske autore, smeštajući ih u šire tematske okvire, „deprovincijalizovao“, izmestio i uključio u šire tokove nemačke i time evropske književnosti, i u tome što im je postavio pitanja koja i srpskom čitaocu ili proučavaocu književnosti mogu biti inspirativna u kontekstu preispitivanja vlastitog književnog i istorijskog pamćenja.