Svet pozornice

13.01.15 Danas

Beogradska Geopoetika je u svojoj biblioteci retro premijere objavila za filmofile, ali i sve druge, izuzetno važnu i vrednu knjigu "Svet pozornice. Svet filma. Svetlosti pozornice" Čarija Čaplina, koju je za objavljivanje priredio Dejvid Robinson, a na srpski preveo Uroš Tomić.

Iako to nije bio njegov običaj, Čaplin je priču filma "Svetlosti pozornice" isprva zamislio kao kratki roman od trideset i četiri hiljade reči, pod nazivom "Svet pozornice" (Footlights), koji se prvi put objavljuje u ovoj knjizi, i to više od šezdeset godina od kada je napisan. Čaplinov živopisni, ekscentrični stil, koji urednici izdanja nisu menjali, nesputano se kreće u rasponu od grubih kolokvijalizama do bogate slikovnosti jezika i dikensovskih opisa.
Uvodni tekst Dejvida Robinsona prati dug, ali logičan razvitak sižea, počev od nesvakidašnjeg zametka priče u Čaplinovom susretu s Nižinskim 1916. godine. Diskusija nakon osnovnog teksta romana govori o snimanju filma, a omogućuje i uvid u stvarne ličnosti i mesta što su poslužili kao uzor Čaplinu, a žive u njegovim sećanjima: tu su ljudi i pozorišta londonske četvrti Soho, kao i jedinstvena baletska tradicija dva velika pozorišta na Lester skveru, pozorišta Empajer i Alhambra, kojima je u filmu "Svetlosti pozornice" prvi i jedini put odata počast.
Viktorija Čaplin i Žan-Batist Tijere pišu: "Godine 1979. nastupali smo pod šatorom u Parizu - a Dejvid Robinson je objavio prikaz predstave u Tajmsu. Godinu dana kasnije sreli smo ga u studiju Riversajd u Londonu preko Džerija Epstina, pa smo ga povezali sa Unom Čaplin, koja je za njega otvorila vrata Čaplinove arhive. Dejvid Robinson je s vremenom postao jedan od najboljih i najinformisanijih Čaplinovih biografa. Njegovo duboko poznavanje istorije varijetea, cirkusa i vodvilja prirodno ga vodi ka filmu koji ovaj svet slika na tako živopisan način. Film i varijete su velike strasti Dejvida Robinsona... Nije čudo što su "Svetlosti pozornice" posebno privukle njegovu pažnju. Uvek su ga okruživale veličine poput Grimaldija, Malog Tiča, Vilijama Kloda Fildsa, Freda Karnoa, Harija Lodera, Groka i svih ostalih. Čarli se rodio u tom svetu, i iz njega je crpeo inspiraciju. Niko drugi ne bi mogao da nam ispriča priču iz pozadine filma "Svetlosti pozornice" tako kao Dejvid Robinson."
Knjigu ilustruju do sada neobjavljivani dokumenti i fotografije iz Čaplinovih arhiva, kao i istorijske fotografije iz sveta teatra kakav je bio u Čaplinovoj mladosti. Ova knjiga je objavljena zahvaljujući Dejvidu Robinsonu, koji je sarađivao sa bolonjskom Kinotekom (na Projektu Čaplin) i porodicom Čaplin.
Dejvid Robinson je britanski filmski kritičar i istoričar koji je tokom svoje duge karijere uvek bio fasciniran moći koju ima popularna zabava, a čiji je vrhunski primer sam Čaplin. Dugi niz godina Robinson je bio filmski kritičar časopisa London Tajms, a pored ostalih objavio je knjige "Čaplin: njegov život i njegova umetnost" i "Od erotskog šou programa do palate". On je bivši direktor Edinburškog filmskog festivala, a trenutno je umetnički direktor Festivala nemog filma u Pordenoneu (Le Giornate del Cinema Muto). Prisustvovao je premijeri filma "Svetlosti pozornice" 1952. godine.
AUTOR: V. M.

11.01.15 Večernje novosti

Roman “Svet pozornice” i studija o nastanku čuvenog filma “Čaplinova priča” prvi put je objavljen posle više od šezdeset godina od kada je napisan
VELIKE i bogate zavese varijetea Empajer su se podigle - a orkestar je započeo živahni uvod u komičnu pesmu. Dok su svirali, Kalvero je stajao među kulisama pod punom komičkom šminkom, spreman za nastup. Na licu je imao brčiće poput četkice za zube, na glavi veliki derbi šešir i bio je obučen u uski frak, vrećaste pantalone i ogromne stare cipele. Njegova pojava izazvala je salve smeha i aplauza. Kada je stupio na centar scene, smeh se nastavio, iako još nije izgovorio ni reč. Što ih je više posmatrao, to su se više smejali...
Ovo je odlomak iz kratkog romana Čarlija Čaplina “Svet pozornice”, po kome je 1952. nastao film “Svetlosti pozornice”, nagrađen Oskarom za najbolju muziku. Sada je, prvi put, posle više od šezdeset godina od kada je napisan, objavljen u knjizi “Svet pozornice” uz obiman tekst britanskog filmskog kritičara i istoričara Dejvida Robinsona, a ovo delo objavila je “Geopoetika” u prevodu Uroša Tomića.
Uvodni Robinsonov tekst prati dug, ali logičan razvitak sižea, počev od nesvakidašnjeg zametka priče u Čaplinovom susretu s Nižinskim 1916. godine. Diskusija posle osnovnog teksta romana govori o snimanju filma, a omogućuje i uvid u stvarne ličnosti i mesta koji su poslužili kao uzor Čaplinu, a žive u njegovim sećanjima: tu su ljudi i pozorišta londonske četvrti Soho, kao i jedinstvena baletska tradicija dva velika pozorišta na Lester skveru, pozorišta Empajer i Alhambra, kojima je u filmu “Svetlosti pozornice” prvi i jedini put odata počast.

Robinson kaže da su Čaplinova lična životna priča i prinudna izolovanost od javnosti u periodu Hladnog rata u Americi, zajedno s radošću zbog zasnivanja stabilnog porodičnog života, doprinele da tri godine tokom kojih je pripremao ovaj film, budu i godine dubokog samoispitivanja. Vratio se omiljenim mislima i idejama koje je čitavu deceniju izbegavao baveći se važnijim pitanjima u filmovima “Veliki diktator” i “Gospodin Verdu”. Radnju filma smestio je u London i varijetetska pozorišta svog ranog profesionalnog života, čarobni period tokom koga se oslobodio nemaštine u kojoj je proveo detinjstvo i otkrio, korak po korak, svoje jedinstvene talente zabavljača.
Knjigu ilustruju do sada neobjavljivani dokumenti i fotografije iz Čaplinovih arhiva, kao i istorijske fotografije iz sveta teatra kakav je bio u Čaplinovoj mladosti. Veliki umetnik je brižljivo zapisivao sveje ideje, iako je ponekada kasnije imao poteškoća da ih pročita. Jedan od njegovih saradnika rekao je da je njegov um poput nekakvog tavana - sve je u njega pohranjeno za slučaj da mu zatreba. Kada bi započeo projekat, diktirao je svoje ideje, iz dana u dan, izdržljivim sekretaricama koje su morale da nauče da idu u korak sa stalnim ispravkama, brisanjima, dodavanjima.
PREMIJERA
ČAPLINA su u Britaniji dočekali ushićena publika i novinari. Premijera filma “ Svetlosti pozornice” u bioskopu Odeon na Lester skveru, kojoj je prisustvovala i princeza Margaret, bila je prva premijera britanskog filma koju je prenosila televizija - piše Robinson.

B. Đ.

27.12.14 TANJUG

Geopoetika je za kraj godine odlučila da obraduje filmofile, ali i sve koji su fascinirani genijem Čarlija Čaplina, objavljivanjem prevoda njegovog teksta "Svetlost pozornice" (Limelight) iz koga je nastao istoimeni film.
Knjiga je dopunjena uvodnim tekstom Dejvida Robinsona koji važi za jednog od najboljih i najinformativnijih biografa Čarlija Čaplina.

Za knjigu koja je obogaćena mnogim do sada neobjavljenim fotografijama, bibliografijom, hronologijom Čaplinovog života, beleškama koje upotpunjuju osnovni tekst umesto kratkih fusnota zaslužan je Robinson koji je od porodice Čaplin dobio neograničen pristup obimnoj arhivi koja je ostala iza velikog umetnika.

Robinson je dobio podršku za svoj rad i od Udruženja Čaplin kao i Kinoteke iz Bolonje.

Robinson je pre pisanja teksta vodio razgovore sa troje ljudi koji su neposredno bili prisutni kada je nastajao taj Čaplinov tekst - njegovom udovicom Unom Ežen Lurije i Džeri Epstin.

Takođe, našao je brojne sagovornike koji su se ranije bavili Čaplinom posebno uticajem varijetea na njegove filmove kao i o njegovoj pozorišnoj karijeri koja je prethodila njegovom odlasku u Holivud.

Tom, svom ranom periodu koji je proveo na scenama Londona posvetio je i film "Svetlosti pozornice" koji je bio i njegov oproštaj od Hollivuda koji je početkom 50-tih poveo hajku protiv njega optužujući ga da je levičar.
Čaplin je prvobitno zamislio da napiše dužu novelu u kojoj bi opisao svoje umetničke početke na londonskim scenama, ali vremenom je shvatio da bi to moglo da se ekranizuje i tako je nastalo njegovo poslednje istinsko filmsko remek delo "Svetlosti pozornice" da bi napustio SAD gde je proživeo 40 godina i stvario svoje najslavnije filmove.

Knjiga, koja sadrži Čaplinovu novelu a zatim Robinsonovu priču o nastajanju filma, plod je Robinsonovog istraživanja Čaplinove arhive koju su njegove odane američke sekretarice prikupile, spakovale i poslale u Švajcarsku gde je čuvana u podrumu Čaplinove kuće.

Otkriće ovog materijala bilo je među istoričarima filmske umetnosti dočekano kao jedno od najvažnijih događaja za izučavanje stvaralaštva jednog od najvećih filmskih stvaralaca svih vremena i sada, zahvaljujući " Geopoetici", ova zanimljiva i značajna knjiga je dostupna srpskim čitaocima.