Tadeuš Zjelinjski (Tadeusz Zieliński, 1859–1944) je slavni poljski klasični filolog, koji je za sobom ostavio preko 900 publikacija. Doktorirao je 1880. u Lajpcigu a habilitirao u Peterburgu gde je bio profesor na Istorijsko-filozofskom fakultetu do 1920, kada odlazi na Univerzitet u Varšavi. Dobio je počasne doktorate na više univerziteta, uključujući univerzitete u Oksfordu, Atini i Beču.U svojim proučavanjima specijalizovao se za istoriju antičke kulture, istoriju grčkog pozorišta, antičku religiju. Njegova studija Podela staroatičke komedije (Die Gliederung der altattischen Komoedie, Teubner 1885) i danas je referentna. Napisao je važne monografije o stvaralaštu Sofokla (Sofokle i njegovo tragičko stvaralaštvo, 1928) i Cicerona (Cicero im Wandel der Jahrhunderte, 1897). Proučavao je i Plauta, Vergilija, Horacija. Rezultat višegodišnjih proučavanja religija antičkog sveta su četiri toma dela Religije antičkog sveta (1921–1934). Ovoj tematici posvetio je i delo Helenizam i judaizam (1928). Bavio se takođe komparativnim proučavanjima razvoja evropskog pesništva i književnosti. Poredio je dela Ovidija, Šekspira i Puškina, analizirao antičke motive kod Mickjeviča, Ničea i Sjenkjeviča.Delo Antički svet i mi je u međuvremenu prevedeno na 17 jezika. Prevod na nemački je objavljen 1905. (Die Antike und wir), na engleski 1909. (Our Dept to Antiquity) i francuski (Le Monde antique et nous. Série de cours donnés a Saint-Pétersbourg), a knjiga je takođe više puta reizdata u novije vreme. Italijanski prevod iz 1910. (L’antico e noi) objavljen je ponovo 2004, a novogrčki prevod talentovanog i prerano preminulog grčkog filo-loga Joanisa Sikutrisa (?µ??? ??? ?? ???????, 1928) reizdat je 1994. Ovo je prvi prevod nekog dela Tadeuša Zjelinjskog na srpski jezik.