Teri Pračet (1948–2015) počeo je da radi kao novinar jednog dana 1965. godine i svoj prvi leš ugledao već posle tri sata, što je u to vreme bilo iskustvo koje je zaista nešto značilo. Pošto se oprobao u gotovo svakom poslu koji postoji u provincijskom novinarstvu, osim, naravno, praćenja fudbalskih utakmica subotom, prešao je u Central Electricity Generating Board i postao predstavnik za javnost četiri nuklearne elektrane.Sve ovo se završilo 1987, kada je postalo očigledno da je pisanje romana o Disksvetu mnogo zabavnije od pravog posla. Od tada je broj napisanih knjiga postao dvocifren, a svaka naredna ima rezervisano mesto na top-listi bestselera. Pisao je knjige i za mlađe čitaoce. Povremeno su ga optuživali da se bavi književnošću. Govorio je da je pisanje najveća zabava koju čovek može sebi da priušti.
19.03.19 Dnevnik - Novine i časopisi
Teri Pračet: „Tras!“
Teri Pračet (1948-2015) bio je jedan od najomiljenijih pisaca fantastike u prošlom i ovom veku, sa više od 85 miliona prodatih knjiga, prevedenih na 37 svetskih jezika.
Pračeta je proslavila saga o junacima Disksveta kojima je posvetio više od četrdest knjiga. „Tras!“ je 34. Pračetov roman smešten u Disksvet i u njemu je glavni lik cinično-idealistički nastrojeni komandant Gradske straže Ank-Morporka, Sem Vajms.
Vajms, koji se inače pojavljuje u većem broju knjiga iz Disksveta, u ovom romanu pokušava da reši ubistvo patuljka dok, kako se čini, sve oko njega ide dosta ubedljivo dođavola. Osim toga, Vajms je svečano obećao da da će svakog dana, tačno u šest sati biti pored svog sina da mu pred spavanje ponovo slikovnicu „Gde mi je krava“. Ma šta se dešavalo, ma kako bio zauzet, makar se i svet okrenuo naopačke, kada se približi šest sati Sem zaustavlja sve (ponekad i saobraćaj) i juri kući da bi sinu po hiljaditi put čitao istu voljenu priču. Jedna od najsimpatičnijih nastranosti ovog romana je intertekstualni štos koji je Pračet napravio sa svojim urednikom. Kada je “Tras!” izdat prvi put 2005, na inicijativu izdavača izašla je i prateća duhovito osmišljena slikovnica „Gde mi je krava?“ koju je Sem čitao sinu u knjizi.
Kao i u većini Pračetovih knjiga, najveći kvalitet romana “Tras!”je piščev neverovatni talent da u ludim fantastičnim svetovima povlači savršeno logične paralele sa našim realnim svetom. Zapravo, gradeći svoj neobični Disksvet Pračet uspeva da osmisli ubedljiv odraz naše svakodnevice i stvarnosti u kom su apsurdi i bizarnosti naše civilizacije bolno (a često i smešno) očigledni. Pračetov talenat da prikazuje ludila našeg sveta prerušena u fantastiku dostigao je vrhunac u njegovoj neverovatno lucidnoj seriji o Noumima gde mali patuljci koji generacijama žive u staroj prodavnici mešovite robe uspevaju da razviju kastinski sistem prema odeljenjima robne kuće na kojima žive, a godišnja doba određuju prema mističnoj Božićnoj rasprodaji ili Prolećnoj modi.
Naravno, ovo važi za Pračeta u najboljoj formi. U lošijim trenucima, Pračet ume da bude repetitivan u svakom pogledu, pa neki od romana o Disksvetu postaju krajnje shematizovani, prateći slične strukture, slične tipove junaka i forsirajući proste dijaloge koji uvek ciljaju na istu vrstu brzog, sarkastičnog humora. Kao što je nažalost slučaj i sa mnogim knjigama Nila Gejmana, Pračet je u dobrom delu svog opusa trčao pred rudu svoje raskošne imaginacije i lucidnog humora. Omiljeni pisac fantastike za života se ponašao kao da je jedino bilo važno zapisati sve maštovite i neobične ideje koje su sustizale jedna drugu svetlosnom brzinom, često se ne trudeći da ih na bilo koji način produbi, ili da im da ozbiljniju težinu.
Nastasja Pisarev
