Trinaest godina kasnije

31.12.10

VISOKA i krhka, sa crvenom kosom, upečatljivim licem i lepim torzom, nadarena i igrački strasna, Maja Plisecka je punih sedam decenija glamurozno vladala svetskom baletskom scenom. Spolja tanana, energiju kolosa upakovala je u telo koje i danas, iako joj je 85 godina, odiše svežinom, ne gubeći od ženstvenosti i specifičnog, gotovo fatalnog šarma. Neobično visokim skokovima, gracioznim pokretima i harizmom, Odilija i Odeta u “Labudovom jezeru”, Aurora u “Uspavanoj lepotici”, Rajmonda u istoimenom baletu Glazunova, neprevaziđena Karmen, iskrenom emocijom vezivala je za sebe opčinjenu publiku.
Kada smo slavnu rusku balerinu zamolili za intervju za “Novosti”, skromno je upitala:
- Zašto ja? Po čemu sam ja važna? Balet je profesija, kao svaka druga. Samo je važno da to što radite, radite najbolje. Slava je smešna. Nikada nisam bila kapriciozna diva, s posebnim zahtevima. Ja sam normalna osoba, srećna i zadovoljna svojim životom i karijerom.
U rođendanskoj čestitki povodom 85. rođendana predsednik Rusije Dmitrij Medvedev dodelio joj je orden za zasluge za otadžbinu četvrtog stepena. Jubilej zvezde Boljšog teatra nedavno je proslavljen nizom svečanosti, a na gala koncertu “Ave Maja” u Moskvi, legendi ruskog i svetskog baleta poklonili su se najveći baletski igrači današnjice.

Za Maju scena je kao magija. Iako su njene uloge iz prvog reda gledali slavni i moćni ljudi ona je samo igrala za publiku. Uvek je govorila da je važno plamteti, prepustiti se fantaziji.
- Obožavam scenu - kaže.
- Još kao devojčica volela sam publiku koja će sa mnom deliti radost igre. Balet je moj život.
Maja i njen suprug, čuveni kompozitor Rodion Ščedrin izabrali su Minhen za svoju adresu, jer “u Nemačkoj postoje red, i neomeđene mogućnosti za rad”.
- Volim Minhen, jer moj muž u njemu voli da stvara. U Nemačkoj se osećam slobodno, tamo mi sve prija.
Nekadašnjoj primabalerini Boljšog baleta, dinamičnoj, vedroj, neumornoj, avion je drugi dom. U vazduhu je, kaže, napisala tri knjige sećanja na buran život.
Rođena 20. novembra 1925. u Moskvi, poreklom Jevrejka, Maja je rasla u umetničkoj porodici. Njena majka Rahil bila je glumica nemog filma, ujak Asaf Meserer legendarni profesor baleta, a tetka uz koju je odrasla, Sulamif Meserer, primabalerina Boljšog teatra. Zbog oca Mihaela, komuniste, državnog neprijatelja koji je streljan jer je zaposlio advokata Lava Trockog, Majino odrastanje bilo je teško, gotovo tragično. S devet godina, 1934., Maja je krenula u baletsku školu u kojoj su odmah uočili njen talenat. Tri godine kasnije otac joj je ubijen a majku su, kao ženu neprijatelja naroda, poslali u radni logor u Kazahstan.

Poznato je da Maja nerado govori o svojoj prošlosti. Opsežna autobiogafija “Ja, Maja Plisecka”, koja je prevedena na 13 jezika, zapravo je njena ispovest o dramatičnom vremenu koje je “jelo ljude” i u čijem se vrtlogu našla i njena porodica.
- Ta knjiga je moja istina - kaže. - O svom životu govorila sam svojim rečima, bez laži i obmana. Uvek sam pisala dnevnik. Ispisane stranice mog života smestila sam u knjigu. Pojedina poglavlja su odavno trebala da budu zatvorena. Balet me je spasao progona i zato sam mu posvetila ceo svoj život. Plesaću dok sam živa, ako ne telom, ono u srcu.
Svoju starost ne primećuje. Vitka je, besprekorno doterana, izrazito negovanih ruku čiji pokreti prate naglašene, duboko izgovorene reči. Uvek je u cipelama sa srednje visokom petom. “Fetiš“ su joj tašne afirmisanih kreatora, najčešće njenog omiljenog Pjera Kardena. Krupne oči naglašava jakom šminkom.
Maja Plisecka je imala i naročit dar da se snagom ličnosti suprotstavi rigidnom komunističkom establišmentu koji najsjajniju zvezdu najvećeg teatra nije puštao izvan granica SSSR-a jer nije imala - pasoš!

- Politikom nikada nisam bila opčinjena, čak ni onda kada je uticala na život moje porodice - kaže Maja. - U politici nikada nema pravde. Poznato je da me je KGB pratio jer sam bila superzvezda i neprijatelj režima. Pokušavali su da me pridobiju. Ali, zato što sam uvek bila svoja i nikada nisam odolela pritiscima, ostajala sam kod kuće, nisam plesala u inostranstvu. O meni su govorili da sam britanska špijunka, a ja ne govorim nijedan drugi jezik, osim ruskog!
Jevrejki u antisemitskom okruženju, čiji su roditelji proterani i uniženi nije bilo lako. Maja se s posebnim emocijama seća 1958. godine kada je dobila titulu zaslužnog umetnika SSSR-a. Iste godine udala se za mladog ruskog kompozitora Ščedrina. Nikita Hruščov dao joj je pasoš.
- Brežnjev me prvi pustio na turneju u SAD - kaže. - U to vreme bila sam najveća zvezda Boljšog teatra ali nisam mogla da putujem sa kolegama. Bilo je to ponižavajuće iskustvo. Odlazak u Ameriku bio je neočekivan. Bila sam veoma uzbuđena. Predstavu je gledao Robert Kenedi.
“Rusija bez Rusa može, ali Rus bez Rusije ne”, rekao je jednom slavni Nurejev. Na pitanje gde je njena domovina Maja kaže:
- Domovina je uvek Rusija! Samo je to nepromenjeno.
Sa naslednicom legendarne Ane Pavlove, radili su i poznati koreografi Rolan Peti i Moris Bežar. Teatri širom sveta utrkivali su se da ugoste najveću rusku balerinu. Svoje najveće uspehe Maja Plisecka, ipak, vezuje za Boljšoj teatar. Tužna je što najveći simbol Rusije, njene kulture i umetnosti, kao da više ne postoji.
- Boljšoj se renovira godinama - kaže. - Boljšog teatra više nema. Jako sam žalosna zbog toga.
Sa Rodionom Ščedrinom kome se kao umetniku divi u braku je 52 godine. Kaže da se vole kao prvog dana.
- Prava ljubav je jednostavna: on voli mene i ja volim njega.

O PUTINU VLADIMIR Putin je veliki kavaljer - kaže Maja. - Dok je bio predsednik dodelio mi je tri najveće državne nagrade. Jedina sam žena koja ih ima i veoma sam ponosna na njih. Povodom jednog od mnogih Majinih jubileja, Putin je u Boljšom teatru otvorio baletsko veče koje je trajalo neverovatnih pet sati o kojem se i danas priča. - Plesala sam deo iz Šubertovog baleta “Isadora” i koreografiju “Ave Maja”, koju mi je posvetio Bežar - kaže. - Bilo je to veče za pamćenje, a balerine i baletani otplesali su segmente iz mog omiljenog baleta “Don Kihot”.

SUSRET SA TITOM PRVOG susreta sa Titom rado se seća. - Samo što su me predstavili, ja sam ga upitala: “A kako to, druže Tito, da vas Staljin nije ubio?” Tito je pogledao i rekao: “Zato što sam imao svoje ljude oko sebe.” Dok su zapanjeni ljudi iz ekipe sklanjali pogled sa predsednika, on joj se nasmejao.

TRI PUTA U BEOGRADU SVETSKA baletska legenda na vrhuncu svoje karijere igrala je i na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Bilo je to 1964. i 1965. godine, a poslednji boravak u Beogradu, 23. aprila 2007, pamti po susretu sa našim istaknutim baletskim umetnicima. - U ciklusu “Velikani muzičke scene” održan je koncert povodom 75. rođendana mog supruga - kaže Maja. - Koncert je bio u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Bilo je veličanstveno.

Violeta TALOVIĆ