01.01.00
Politika
23.02.2000.
Svet danas
Saradnja među državama
Povodom knjige Živka Kulića "Tripartizam na pragu trećeg milenijuma"
Pod tripartizmom se podrazumevaju različiti oblici saradnje i dijaloga između države, poslodavca i sindikata u oblasti ekonomsko-socijalne i razvojne politike, radnih odnosa, politike zapošljavanja i drugih područja saradnje na nacionalnom i međunarodnom planu. Saradnja između države i socijalnih partnera starija je od jednog veka.
Nastanak tripartizma vezuje se za 15. mart 1890. godine, kada je u Berlinu održana Konferencija 15 evropskih zemalja, posvećena ekonomskoj i socijalnoj politici, uslovima rada i zaposlenja i drugim značajnim pitanjima. Osim visokih državnika, diplomata i tehničkih funkcionera, koji su sačinjavali nacionalne delegacije zemalja učesnica, u radu Konferencije učestvovao je i jedan engleski poslodavac, kao i jedan francuski radnik, čime je makar i na simboličan način bila obezbeđena tripartitna struktura konferencije.
Prvi značajniji rezultati tripartitne saradnje ostvareni su tokom Prvog svetskog rata, naročito u Engleskoj i nekim drugim zemljama zahvaćenim velikim ratnim požarom. Zajedničkim snagama države i socijalnih partnera rešavana su brojna pitanja u vezi sa jačanjem oružanih snaga, mobilizacijom, organizovanjem proizvodnje za potrebe rata i slično. Tripartitna saradnja, započeta u ratu, uspešno je nastavljena i u miru, naročito u prvim posleratnim godinama kada je sva pažnja bila usredsređena na obnovu ratom razrušenih i poharanih privrednih i drugih potencijala.
Iako Drugi svetski rat karakterišu brojni tripartitni aranžmani, nalik na one iz Prvog svetskog rata, činjenica je da je saradnja između države, sindikata i poslodavačkih udruženja intenzivirana tek u drugoj polovini 20. veka. Proces tripartizacije najpre zahvata visokoindustrijalizovane zemlje Zapadne Evrope, kao i najveći broj ostalih zemalja tržišne privrede, da bi se nakon izvesne liberalizacije ekonomskih odnosa i nužne demokratizacije političkih prilika proširio i na većinu azijskih, afričkih, latinoameričkih i drugih zemalja u razvoju. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina ovoga veka, tripartitna saradnja počinje da osvaja i zemlje u tranziciji. U istom periodu otpočinje razvoj tripartitnih odnosa i u našoj zemlji.
Sagledavajući stanje tripartitnih odnosa u Jugoslaviji s razlogom se može konstatovati da je ono povoljnije nego što se misli i da se po mnogo čemu može meriti sa stepenom razvijenosti tripartitne saradnje u Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj i drugim najnaprednijim postsocijalističkim zemljama, bez obzira na to što smo mi te odnose izgrađivali u daleko nepovoljnijim i težim uslovima.
Analizirajući pređeni put i savremene tendencije u funkcionisanju tripartitne saradnje može se zaključiti da će se odnosi između tri partnerske strane i ubuduće uspešno razvijati, ne samo u oblasti ekonomsko-socijalne politike, radnih odnosa i politike zapošljavanja nego i znatno šire. Tripartizam će i u narednom veku biti najuspešniji regulator neophodne ravnoteže između ekonomskog razvoja i socijalnih potreba, pa samim tim - i najpouzdaniji čuvar socijalnog mira. Bez zajedničke akcije države, sindikata i poslodavaca i bez stabilnih uslova privređivanja čovečanstvo se ne može uspešno boriti protiv rastućeg siromaštva, sve veće nezaposlenosti i sve izraženije socijalne nepravde, s čime se ne suočavaju samo siromašni narodi i države nego i najrazvijenije nacije sveta. Toga moraju biti svesni i tvorci novog svetskog poretka, koji se u poslednje vreme sve otvorenije poigravaju sa sudbinom čitavog čovečanstva, zaboravljajući pritom na činjenicu da pojedinci, ma koliko bili moćni, bogati, bezobzirni i sposobni, ne mogu gospodariti celim svetom.
Iz navedenih razloga, autor knjige s pravom zaključuje da je uspešan razvoj tripartizma u interesu svih, jer samo razvijeni oblici tripartitne saradnje mogu biti pouzdan garant da će budućnost čovečanstva biti humanija, pravednija i bogatija. Takva spoznaja treba dodatno da motiviše sve levo orijentisane i druge progresivne snage u našoj zemlji, ali i znatno šire na stvaranje povoljnijih uslova za nove tripartitne uzlete i pobede, kako na nacionalnom tako i na internacionalnom planu, čemu ovim tekstom pokušavam da dam i svoj lični doprinos.
Jovan P. POPOVIĆ
