Odlomak:
"Ako je početak prazan i pust, kakvo li će tek biti ono što proizilazi iz njega i dolazi iz njega? Ako je u početku ispred svih početaka ništa, onda iz ništa može proizaći samo ništa. Naša ljudska misao koja uopšte misli u kategoriji: početak, trajanje, završetak, ne može ni o svetu, ni o biću, ni o postojanju da misli bez početka. Polazeći od sebe kao od prve neposredne stvarnosti svoje ka onome šta je na njenom početku ona se prirodom svoga bića mora pitati: šta je početak svih početaka, početak ispred svih početaka, pa i početak same ljudske misli? Jer čim misao čovekova počne da misli, ona već u u samom aktu mišljenja ima početak. Tako ima početak i u samom biću, postanju i postojanju svom. A kada misao ljudska obuhvati ovaj vidljivi svet, ona se s pravom prirodno i logično pita: šta je početak ovome svetu, šta je pre početka ovoga sveta, jer je očigledno da ovaj svet ima početak, kad i ja, misao ljudska, imam početak? Hristovođena i bogonadahnuta misao Svetog Evanđelista Jovana vidi taj prvi početak, prapočetak, početak sviju početaka, sav ispunjen Logosom, Bogom: On je početak, On ispunjuje sav početak, On je "u početku"..."
