01.01.00
Nin
11.10.2001.
Zadatak pisca
NASLOV: "U istom čamcu"
AUTOR: Peter Sloterdajk
IZDAVAČ: "Beogradski krug", Beograd, 2001.
Nenad Daković
U ovaj izbor, pored istoimenog eseja ("U istom čamcu") koji je svojevremeno pod naslovom "Pravila za ljudski vrt" na skupu u Elmauu, u Bavarskoj čija je tema bila "S one strane bića, egzodus nad smislom" izazvao veliku polemiku u Nemačkoj, pre svega sa Jirgenom Habermasom i njegovim pristalicama, uključeni su i eseji: "Jak razlog da se bude zajedno", "Pravila za ljudski vrt: odgovor na Hajdegerovo Pismo o humanizmu", "Prezir masa: ogled o kulturnim sukobima u modernom društvu" kao i razgovor s Hansom Jirgenom Hajnrihsom pod karakterističnim naslovom "Epoha palih anđela".
Moram da se odmah izvinim čitaocu, pošto je pravi naslov ovog razgovora "Epoha praznih anđela" što, u stvari, odgovara Sloterdajkovoj intenciji koji - iako po sopstvenom samorazumevanju, kao i sama postmoderna - predstavlja nasleđe romantizma ne samo u Nemačkoj - nema iluzija o vrednosnoj orijentaciji moderne epohe u kojoj pored cinizma preovlađuje nihilizam koji Sloterdajk s razlogom naziva medijskim.
Svojevremeno sam pisao o Sloterdajkovoj polemici, u ovom kontekstu ovaj izbor je, u stvari - kako bi rekao sam Sloterdajk - ogled o kulturnim sukobima u modernom društvu u kome je panika izazvana dešifrovanjem humanog genoma samo najdramatičniji aspekt ovih sukoba u čijoj je osnovi ova "zastarelost antropološke diferencije".
Tako se ova zbirka ili izbor aktuelnih Sloterdajkovih ogleda koji među poslednjima otvoreno još govori o postmodernom društvu kao društvu terora, doista može čitati kao njegov (postmoderni) odgovor na Hajdegerovo "Pismo o humanizmu", tragajući za odgovorom na pitanje: šta demokratsko doba namerava sa čovekom?
Jer je u pitanju metafora "koja ne proizlazi direktno iz medicinsko-filozofske sfere". U ovom kontekstu homeopatskog pokreta savremeni pisac nema drugi mandat (ni kralja ni boga) osim ovog mandata terora, kako veli Sloterdajk. Jer, mi nismo glasnici apsolutnog već obični ljudi "naoružani mandatom užasa", pošto se teror "ne umišlja, on budi". Zato je zadatak pisca da misli opasno i provocira.
Umesto vežbe u divljenju ili ljubavi filozofija je danas vežba u provociranju ili ova osobena semiotika lečenja. "Filozofi su samo na različite načine laskali društvu, reč je o tome da se ono provocira." Zato se može reći da ova postmoderna provokacija za razliku od Hajdegera insistira na Ničeu. Ona više nema iluzija o čoveku, pošto se i razlog da budemo zajedno mora izmisliti. Bez neprijatelja nacije nema ni nacije. Ovde Sloterdajk analizira Fihteove govore nemačkoj naciji nazivajući se "atmosferskim izdajnikom domovine". Zatvoreni u tragičnu sekvencu 1914-1989, opterećeni psihičkom bedom i univerzalnom ciničkom erozijom, nije više moguće obnoviti ideju dobrog života u ovoj "kulturi bez projekta" i "medijumizmu bez poruke".
Ova postmoderna medijska masa ne stvara ništa osim organizovane napuštenosti i "slobodu čestica bez slobode". Mudrac je zamenjen intelektualcem a vođa medijskim programom. To je radikalizacija Ničeovog poziva: "Lečim vas ludošću." Ovaj patološki oklop protiv infekcija savremenog doba.
