Ulazak u zamak

03.07.03

Knjiga pripovedaka "Ulazak u zamak" Saše Obradovica je delo velike složenosti i umetnicke obrade, kako u pogledu narativnih slojeva, tako i u pogledu umetnickih sredstava kojima se koristi.
Polazeci od pseudo-ideje da napravi sedam prica (ili "brzih romana", kako sam autor definiše svoje proze) o sedam glasovitih svetskih gradevina (Lavirintu iz Knososa, Versajskom dvorcu, Los Andeleskom mostu, Al Alhambri, Keopsovoj piramidi, Katedrali u Meksiko Sitiju i Opservatoriji u Džajpuru) - Obradovic zapravo pravi jednu neverovatno složenu psihološko-antropološku strukturu o coveku, stavljajuci u prvi plan jedan gorko-humorni i ironijski obrazac ljudskog tragickog arhetipa i uzaludnog nastojanja da se ostvari uzvišeni i herojski ideal kojem on vecito teži. Obradovic na jedan superioran nacin meša umetnicki materijal i narativne planove koji se cas odvijaju u predelima mitskog, cas u ambijentima savremenosti, kao kod Džojsa. Pritom se, po pravilu, u jednoj apsurdnoj korelaciji mit i savremenost dodiruju, svedoceci o ciklicnosti ljudske tragike i nemoci, ali i snazi i preciznosti "mitskog zapisa", odnosno znacenjskom nukleusu "mitološkog jezgra". Tako Obradovic vešto ukršta tri važna antropološka elementa: mitski, graditeljski ili stvaralacki i psihološki, nalazeci u svakom integrišuce i razarajuce egzistencijalisticko jezgro. Prezentujuci graditeljski, odnosno stvaralacki cin, kao cin ispunjenja, trajanja, smisla i globalnog simbola, kao Andric, Obradovic odlazi i korak dalje. U ovim obrascima ljudske imaginacije on nalazi i klicu narcizma, zla, samoponištenja i prokletstva, koje se proteže na sve koje dotakne njegova lepota i ocajnicka težnja za uzvišenim. Uzvišeno i bizarno se kod Obradovica mašaju na jedan velicanstven, autenticno ljudski nacin, baš kao i ozbiljno i humano, setno i ironicno, stvarno i fantasticno, cudesno i fiktivno. U samom središtu narativnih nanosa Obradovicevih proza ipak pociva jedno neobicno promišljanje i fabuliranje fenomena ljubavi i zamršenog odnosa muškarac-žena i otac-sin. Pritom kroz citavu strukturu dolazi do neobicnog mešanja vremenskih planova u kome se mitski junaci pojavljuju u savremenosti i obrnuto, savremenici na momente (ili na godinu dana!) "propadaju" u "vremenske ponore" duboke nekoliko hiljada godina. Te "vremenske ekskurzije" i simbolicke postavke planova pripovedanja bitne su odlike Obradoviceve poetike, kao i sama ironijska i humorna poetika njegove grade. Svojevrsno "posuvracivanje" mita i nekoliko komplikovanih parova oceva i sinova (Dedal-Ikar; Minoj-Androgej; Egej-Tezej) kao i mnoštvo ljubavnih intriga u cijoj osnovi leži gotovo arhetipsko neverstvo, odreduju osnovni ton ove poetike u cijoj osnovi leži velika pripovedacka veština, umece igre, intelektualnost, erudicija i poštovanje citaoca. Njegova proza je puna neocekivanih obrta i konteksta (kao onaj o Lavirintu-gradevini i lavirintu price i ljudske sudbine). Držeci se modela misterioznog i razgranatog zapleta, Obradovic neprestano testira sudbinsku poziciju davnog i savremenog coveka (koja je u osnovi nepromenjena!?) u odnosu na njegovo nesamoostvarenje u senci ljudskog dela, olicenog u znamenitim i simbolicki postavljenim gradevinama. Tako se testiranje covekove egzistencije i ispitivanje njenih granica i modaliteta na širokom platnu vremena odvija unutar jedne veoma složene i višeslojne umetnicke strukture, apostrofirajuci iskustvo i umetnicka sredstva moderne i postmoderne i "hraneci se" parafrazama brojnih pisaca medu kojima Borhesa, Grejvsa, Cestrtona, Tribusona, i drugih. Sledeci u izvesnom smislu jednu tako retku književnu pojavu kakvu kod nas predstavlja Ugrinov, Obradovic se pridružio liniji pisaca koji, uz sve receno, veoma duboko promišljaju ljubav, ženu i bit žene, njenu prirodu, neverstvo, imperativ zavodenja i potcinjavanja muškaraca, njenu igru na ivici noža izmedu svoje moci i propasti. Takode, Obradovic je pokazao umece snažnog poniranja u bit ljubavi i njenih ponora, njene iracionalnosti, divljine, uzvišenosti i banalnosti, elementarnosti do gadljivosti.
Sve u svemu jedna knjiga koja je donela zrelog i kompletnog pisca vec u svom prvom ostvarenju.

Ostoja Prodanovic