Ja sam pisac vec dve stotine godina. Daleke 1766. jedan Pavic je objavio u Budimu svoju zbirku pesama i otada se smatramo spisateljskom porodicom.
Roden sam 1929. na obali jedne od cetiri rajske reke u 8 i 30 casova izjutra u znaku Vage (podznak Škorpija), po asteckom horoskopu Zmija.
Prvi put sam bombardovan kada mi je bilo 12 godina. Drugi put kada mi je bilo 15 godina. Izmedu ta dva bombardovanja zaljubio sam se prvi put i pod nemackom okupacijom prinudno naucio nemacki. Tada sam kradom naucio i engleski od jednog gospodina koji je pušio mirišljavi duvan za lulu i nije baš dobro znao engleski. U isto vreme prvi put sam zaboravio francuski (posle sam ga zaboravljao još dva puta). Najzad, u jednoj školi za dresiranje pasa, gde sam se našao bežeci od anglo-americkog bombardovanja, jedan ruski carski oficir emigrant poceo je da mi daje casove ruskog iz knjiga pesama Feta i Tjutceva. Druge ruske knjige nije imao. Danas mislim da je ucenje jezika bilo vrsta mog pretvaranja u razlicite opcinjujuce životinje.
Voleo sam dva Jovana – Jovana Damaskina i Jovana Zlatoustog (Hrizostoma).
Mnogo više ljubavi sam ostvario u svojim knjigama nego u svom životu. Sa jednim izuzetkom koji još traje. Noc mi se u snu slatko lepila za oba obraza.
Do 1984. bio sam najnecitaniji pisac u svojoj zemlji, a od te godine nadalje najcitaniji. Napisao sam roman u vidu recnika, drugi u obliku ukrštenih reci, treci u vidu klepsidre i cetvrti kao prirucnik za gatanje kartama tarot. Peti je bio astrološki vodic za neupucene. Trudio sam se da što manje smetam tim romanima. Smatram da je roman kao rak; živi od svojih metastaza i njima se hrani. Kako vreme protice, ja sam sve manje pisac svojih knjiga i sve više pisac onih buducih, koje po svoj prilici nece nikada biti napisane.
Na moje zaprepašcenje knjige su mi do sada prevedene oko sto puta na razne jezike. Ukratko, ja nemam biografiju. Imam samo bibliografiju. Kriticari u Francuskoj i Španiji zabeležili su da sam prvi pisac 21. veka, a živeo sam u 20. veku, kada se morala dokazivati nevinost, a ne krivica.Najveca razocaranja u životu donele su mi pobede. Pobede se ne isplate.
Nisam nikoga ubio. Ali, mene su ubili. Mnogo pre smrti. Za moje knjige bilo bi bolje da im je autor neki Turcin ili Nemac. Bio sam najpoznatiji pisac najomraženijeg naroda na svetu – srpskog naroda.
Novi milenijum za mene je poceo 1999. godine (sa tri obrnute šestice) trecim bombardovanjem kada su NATO avioni bacili bombe na Beograd i Srbiju. Reka na kojoj živim, Dunav, otada nije više plovna.
U 21. vek ušao sam preko pozorišnih dasaka. Palindromske godine 2002. Vladimir Petrov „pustio je prvu interaktivnu pozorišnu lastu u Moskvu i osvojio rusku prestonicu bez bitke“ postavivši na scenu „Moskovskog hudožestvenog akademskog teatra Cehova“ moj „pozorišni jelovnik – Za uvek i dan više“. Iste godine Tomaž Pandur izgradio je kulu sa 365 sedišta i u njoj je kao u cirkusu na pesku igrao „Hazarski recnik“ u Beogradu i LJubljani pretvarajuci na ocigled publike rec u meso i vodu u vreme. Godine 2003. petrogradski „Akademski teatar Lensov“ docekao je jubilarne bele noci i tristagodišnjicu svoga grada predstavom mog komada „Kratka istorija covecanstva“.
Sve u svemu mogu reci da sam za života dobio ono što mnogi pisci dobijaju tek posle smrti. Mislim da me je Bog obasuo beskrajnom milošcu podarivši mi radost pisanja, ali me je istom merom kaznio možda baš zbog te radosti.
26.03.05 Danas
Pavićev Unikat na engleskom
Unique Item, Milorad Pavić
Posle srpskog, ruskog i španskog jezika, roman "Unikat", Milorada Pavića, pojavio se i na engleskom jeziku, u izdanju Grafičkog ateljea Dereta. "Unikat" je na engleski prevela Dragana Rajkov, dok je ilustacije u knjizi uradila Dušica Bengijat. Podanslov romana "Unikat" je roman- delta, a pored pikarske i nesvakidašnje fabule (splet ljubavne priče i detektivske intrige),ovaj roman ima još jedan kuriozitet, nesvakidašnji i za naše i za svetske čitaoce - sto krajeva.
Na našem jeziku, roman "Unikat" objavljen je posebno, dok sto krajeva zajedno čine novo delo, objavljeno pod naslovom "Plava sveska". Na engleskom ova je knjiga komponovana drugačije- zajedno sa romanom ,objavljeno je i svih sto krajeva, sa uputstvom za čitaoca da sam sebi odabere onaj za koji sluti da je za njega pravi.Do sada su se na engleskom pojavili Pavićevi romani "Hazarski rečnik", "Predeo slikan čajem", "Unutrašnja strana vetra" i "Poslednja ljubav u Carigradu", kao i drama "Zauvek i dan više". "Unikat" će za anglosaksonsko govorno područje biti još jedno iznenađenje Milorada Pavića, koji ne samo što smišlja nove sadržaje romana, on kreira i otkriva i njihove drugačije formalne celine. Skriveni potekst kompletnog opusa ovog autora jeste svest o tome da "lepotu stvara Bog", a da čovek, koji uđe u polje kreacije, ulazi u polje u kome se nije uvek bezbedno kretati, ali uvek jeste uzbudljivo i drugačije. U Pavićevom slučaju, stvaranje jeste i igra, no za razliku od drugih pisaca, on u ovu igra uvek uvlači i čitaoca.
S. D.