Uvod u arhitektonsko projektovanje

Kada se radi o podučavanju u oblastima koje treba da podstiču kreativnost, uvek se postavlja pitanje: do koje mere je podučavanje podsticaj i kada ono postaje prepreka ličnom razvoju onog koga podučavamo. U početku treba podučavati studente osnovnim, elementarnim stvarima, a nadalje ih treba stimulisati da sami istražuju, kako bi saznanje sticali kroz sopstveno iskustvo, što je nabolji metod učenja. Vremenom će, stalnim nadograđivanjem, formirati svoj fond znanja i izgraditi svoj projektantski metod. Arhitektura kao disciplina je izuzetno složena. Zahteva široko obrazovanje onih koji se njom bave.

Stranice koji slede nemaju pretenziju da nauče studente da projektuju, niti je to moguće učiniti jednom knjigom. To je dug proces, koji traje dok ste otvorenog duha, dok ste radoznali i dok ste spremni da menjate svoje stavove. Arhitektura je jedna od najstarijih disciplina, a stalno je u promenama i stalno se nešto novo u njoj dešava. Stara je izreka da se čovek uči dok je živ. Naročito to važi za one discipline u kojima dominira umetnost i kreativnost, pa kao i u drugim umetnostima arhitekt dela i stvara dok može ili dok želi.

Kada završe fakultet, mladi ljudi su tek tada na početku svog puta. Koji će put izabrati zavisi samo od njih. Ako su naučili kako sami da uče, onda su na dobrom putu. Stoga je cilj ovih redova da pomognu studentima da naprave prve korake i ukažu na moguće puteve daljeg istraživanja i sopstvenog usavršavanja.

Pristup materiji je subjektivan. Ovo je jedno od mogućih viđenja kako krenuti u nepoznat svet beskrajnih mogućnosti.

Uvek se radi, u suštini, o jednom ličnom viđenju arhitekture u celini ili njenih pojedinih aspekata. To je zato što je svet arhitekture kompleksan, višeznačajan, protivurečan, višedimenzionalan, neuhvatljiv. Jednim delom se može obuhvatiti samo jedan segment, jedna kockica, u gotovo beskrajnom mozaiku arhitekture. Ona nastaje u stvaralačkom procesu i zato pripada polju kreativnog stvaralaštva. Onoga trenutka kada postane nauka, norma, šablon, ona će prestati da bude jedna od najlepših umetnosti. Dilema: da li je arhitektura nauka ili umetnost nastaje iz njene kompleksnosti. Da bi projektovao, kreirao, stvarao, arhitekta projektant mora da ima veliko znanje.

To znanje pripada različitim naukama i u tom smislu jedan deo arhitekture jeste nauka, ali se u suštini radi o razlikovanju cilja i sredstava kojima se cilj postiže. Cilj nam je korisnost, stabilnost, trajnost i naravno lepota, a sredstva kojima se to postiže su sve one nauke i sva ona znanja koja se ko- riste u postizanju cilja. Albert Ajnštajn je jednom rekao: ”Konfizija ciljeva i savršenstvo sredstava odlike su našeg doba”. Ono što želim da naglasim je da opasnost leži u zameni sredstava ciljevima, kada sredstva postanu cilj, što se često događa u svim sferama ljudskog delovanja.

Autor je nastojao da jezik ovih redova bude prilagođen čitaocima kojima su namenjeni. Opseg zahvata je u domenu materije koja se obrađuje na predmetu Uvod u projektovanje i delom na predmetu Elementi projektovanja, uz izbegavanje suvišnog, odnosno svega onog što propada drugim predmetima i oblastima koje se detaljnije obrađuju na našem fakultetu. U nedostatku materije iz oblasti Uvoda u arhitekturu, koja se kao poseban predmet ne obrađuje na ovom fakultetu, nekih pitanja iz ove sfere se delimično dotičem u ovom tekstu. Verovatno će predstojeća preispitivanja dosadašnjih iskustava ukazati na potrebu uvođenja jednog takvog predmeta. Mnogo više o temama koje se ovde obrađuju, detaljnije, opširnije i drugačije može se naći kroz dostupnu literaturu i naravno (neizbežno) korišćenjem interneta.