Večno Kosovo i zaiskrenja

kom tog svog prvog dušnog kontakta sa svetom i slavnom srpskom kosovsko-metohijskom zemljom, ka kojoj me je „nešto zamagnetisano vuklo” osetio sam to „nešto” i zašto sam tada došao u tu kolevku i dušište i srcište srpstva – u svoje korenište i Prapostanje. Bio je to zapravo neki volšebni unutrašnji glas i zov, koji sam i ranije nekako duboko zanutreno osećao, ali ga nisam sasvim jasno razumeo. A bio je to zapravo zov mojih predaka…
Vladan Rakić

Poezija koju piše Vladan Rakić, poezija je nekakve čudne opuštenosti, ponekad i nebrige za svaku reč i svaki stih, ali ono što je Rakiću mnogo važnije to je osećanje ljubavi. Poezija je ovde iznad autora, a ljubav sve prevashodi. Poezija i postoji samo kao ljubav, kao saznanje ljubavi i otkrovenje ljubavi, ali i kao ljubav prema saznanju, što je, iako naizgled ne izgleda tako, u stvari umreženo, urezano u biće čoveka i neodvojivo od njegovog razvoja duhovnog, misaonog i emotivnog.Čitajući pesme Vladana Rakića imamo osećaj kao da smo na Liturgiji u Gračanici i hiljade očiju azurnih sa fresaka obasjavaju nam put kojim moramo proći. O ovome govore i nazivi ciklusa u najnovijoj knjizi pesama Vladana Rakića Večno Kosovo i zaiskrenja – Pričešće istorijom, Kroz pulsiranje i pretnje, Slepa izbijanja, Zaiskrenja.
Zoran Đurić