Dobrica Ćosić je srpski pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar i redovni član SANU. Rođen je 29. decembra 1921. godine u selu Velika Drenova, kod Trstenika. Školovao se u srednjoj Poljoprivrednoj školi u Bukovu, kod Negotina, ali je prekinuo školovanje za vreme Drugog svetskog rata i kasnije završio Višu političku školu "Đuro Đaković". U toku Narodnooslobodilačke borbe bio je politički komesar u Resavskom partizanskom odredu. Posle oslobođenja je bio član AGITROP Centralnog komiteta KP Srbije, a republički i savezni poslanik bio je 12 godina. Godine 1968. otvara pitanje Kosova. Postao je jedan od najpoznatijih opozicionara Josipu Brozu Titu posle razmimoilaženja sa njim. Godine 1970. postaje član SANU, a u svojoj pristupnoj besedi je rekao: "srpski narod je dobijao u ratu, a gubio u miru". Tokom 1989. i 1990. godine osnivao je srpske nacionalne stranke u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Prvi predsednik SRJ odlukom Savezne skupštine postaje u junu 1992. godine. Smenjen je godinu dana kasnije (31. maj 1993.) tajnim glasanjem oba veća Saveznog parlamenta, posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem. Više od 50 godina bio je u braku sa suprugom Božicom, do njene smrti 2006. godine. 1954. dobio je ćerku Anu, a ima i dvoje unuka: Milenu (1981) i Nikolu (1982).
DELA - Daleko je sunce (1951) - Koreni (1954) - Deobe 1—3 (1961) - Bajka (1965) - Vreme smrti 1—4 (1972—1979) - Vreme zla: Grešnik (1985) - Vreme zla: Otpadnik (1986) - Vreme zla: Vernik (1990) - Vreme vlasti 1 (1996) - Piščevi zapisi 1951—1968. (2001) - Piščevi zapisi 1969—1980. (2001) - Piščevi zapisi 1981—1991. (2002) - Piščevi zapisi 1992—1993. (2002) - Srpsko pitanje 1—2 (2002-2003) - Pisci moga veka (2002) - Kosovo (2004) - Prijatelji (2005) - Vreme vlasti 2 (2007) - Piščevi zapisi 1993—1999. (2008) - Piščevi zapisi 1999—2000: Vreme zmija (2008) - Srpsko pitanje u XX veku (2009) - U tuđem veku (2011) - Bosanski rat (2012)
05.06.14 Blic
Duško Kovačević: Veliki roman o Velikom ratu
Sećam se kad je Mihiz rekao, posle čitanja prve knjige u rukopisu, da je srpska literatura dobila jednu od najznačajnijih knjiga, kaže o "Vremenu smrti" Dobrice Ćosića Duško Kovačević.
Posle dve i po decenije čuveni istorijski roman Dobrice Ćosića pred čitaocima je u novom izdanju („Laguna“).
- Veliki rukopis velikog pisca a koji bi se mogao podeliti u dva dela - rekao je Duško Kovačević dodajući:
- Prvi možemo sagledati kao revolucionarni sa svim posledicama pobede i poraza revolucije i drugi, nacionalni, kao posvetu srpskom narodu bez ideoloških predznaka.
Govoreći dalje o pomenutom delu, Kovačević veli:
- Sećam se kad je Mihiz (Borislav Mihajlović Mihiz 1922-1997, prim. aut.) rekao, nakon čitanja prve knjige „Vreme smrti“, koju mu je, kao prijatelju i lektoru, Dobrica dao u rukopisu, da je srpska literatura dobila jednu od najznačajnijih knjiga o Velikom ratu i stradanju Srbije u toj svetskoj tragediji. Za mene je „Vreme smrti“ spomenik nad žrtvama Velikog rata čija nas senka i danas prekriva sa svim posledicama života pod tim nadgrobnim znakom. Veliki roman o Velikom ratu - kazao je Kovačević i dodao da je za njega lično posebno upečatljivo to kako se knjiga kretala između, s jedne strane, velikih pohvala i, s druge, sumnjičenja da je obnova nacionalizma da bi posle svi došli dotle kakva je to literatura.
Istoričar Predrag Marković je na sinoćnoj promociji u Studentskom kulturnom centru govoreći o knjizi „Vreme smrti“ Dobrice Ćosića. između ostalog rekao da dobra književnost znatno više utiče na svest ljudi nego istorijske studije.
- Primerice, ko je zbilja bio Rišelje zna nekolicina istoričara a za ‚Tri musketara‘ znaju svi. Postoje tri knjige, tri dela koja su forimirala nacionalnu svest kod Srba. To su junačke pesme, Njegošev ‚Gorski vjenac‘ i ‚Vreme smrti‘ . Ćosićevo delo je nama najbliže. Lično, mogu reći da je uticalo na moj izbor zanimanja, bavljenja istorijom. Mlada generacija našeg vremena ne čita debele knjige. Mislim da ako roman „Vreme smrti“ ne uspe, biće to kraj kulture čitanja - kazao je poznati istoričar i dodao da ovdašnja država nije pokazala interesovanje ni za objaljivanje Ćosićevog velikog dela o Velikom ratu, to je učinio privatni izdavač, niti ima adekvatan, dostojan plan obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata, kako to rade druge zemlje.
Svojevremeno ja „Chicago Tribune Book World“ o „Vremenu smrti“ Dobrice Ćosića, između ostalog, pisao da je to „srpski ‘Rat i mir’“, odnosno “delo koje neprocenjivom snagom svedoči gde smo počeli u 20. veku i kako smo ga završili.”
Tetralogija
U romanu „Vreme smrti“, podsetimo, Ćosić je prikazao jedno od sudbonosnih razdoblja u istoriji Srbije, od jeseni 1914. do proleća 1916. godine i, po mišljenju mnogih, u tom delu najpotpunije je ostvarena zamisao o romanu kao istoriji zemlje i naroda. U prvom delu Ćosić opisuje prilike u Srbiji posle Cerske bitke i drugu Poćorekovu ofanzivu, u drugom Kolubarsku bitku, u trećem su opisani epidemija tifusa i valjevska bolnica, a u četvrtom delu opisana je velika ofanziva i povlačenje srpske vojske preko Albanije.
T. Nj.