Marina Ivanovna Cvetajeva (1892—1941), jedna od najvećih i najznačajnijih ruskih pesnikinja i književnica, rođena je 26. septembra (8. oktobra) u Moskvi. Otac joj je bio poznati univerzitetski profesor, filolog i likovni kritičar, osnivač Puškinovog muzeja likovne umetnosti. Njena majka je bila poznata pijanistkinja, učenica Nikolaja Rubinštajna.
Cvetajeva je već sa šest godina počela da piše stihove na ruskom, francuskom i nemačkom jeziku. Prvu zbirku pesama štampala je sa 18 godina, o svom trošku. Od 1922. živi u emigraciji sa suprugom, belogardejcem. U stalnoj je prepisci sa Rilkeom, Pasternakom, Lorkom i mnogim drugim velikim pesnicima toga doba. Vratila se u zemlju 1939. sa sinom. Supruga su joj streljali a ćerku prognali. Cvetajeva je 1941. godine izvršila samoubistvo. Tačna lokacija njenog groba nije poznata.
01.01.00
Dnevnik
04.02.2003.
PONOVNO OTKRIVANJE POEZIJE CVETAJEVE
Kuća - muzej kao svetilište
Danas pesnikinja ima novu publiku, staru i mladu
MOSKVA - Obična fasada skriva dom ruske pesnikinje koja je uvek bila i ostala jedinstvena. Unutra, neočekivani niz stepenica, pasaža i soba pretrpanih knjigama na ruskom, nemačkom i italijanskom čine dom Marine Cvetajeve, pesnikinje danas obožavane u Rusiji a zaboravljene u inostranstvu. ?Bez sumnje Marina Cvetajeva je jedna od najvećih pesnikinja 20. veka,? kaže agenciji Rojters Elena Feinstajn, jedna od malobrojnih engleskih prevodioca Cvetajeve. Cvetajeva je napisala 2.000 pesama koje obuhvataju period revolucije i više od deset godina egzila u Berlinu, Parizu i Pragu. NJenom delu divili su se pisci poput Borisa Pasternaka i Rajnera Marije Rilkea. Pesnik Osip Mandeljštam bio je jedan od njenih ljubavnika. Ali, njeni stihovi, mnogi otvorene izjave ljubavi i želje, nisu bili poželjni u Staljinovom Sovjetskom Savezu. Kompleksne rime i ritmovi kao i idiosinkrazijski rečnik plaše prevodioce. Kada je izvršila samoubistvo 1941. u zabačenom gradu u Tatarstanu, stotinama kilometara udaljenom od Moskve, Cvetajeva je bila bez para, usamljena i gotovo zaboravljena. Jedna od velikih pesnikinja ?Srebrnog doba Rusije? - zajedno sa Mandeljštamom, Pasternakom i Anom Ahmatovom - predugo je bila zapostavljana. ?Umrla je pre nego što je njeno delo priznato. U Rusiji su na nju nepoverljivo gledali kao na emigranta, a na Zapadu nije bila poznata. LJudi je danas vole na Zapadu samo ako uspeju da je otkriju,? kaže Fenistajn. Kuća koja je bila dom Cvetajeve od 1914. do 1922. godine sada je njen muzej i nalazi se u nekada boemskoj četvrti Moskve - Arbatu. Pre revolucije kuća je bila ispunjena umetnicima, glumcima i piscima koji su se divili mladoj ženi koja je naglo postala slavna u 18. godini sa objavljivanjem prve knjige pesama. ?Bila je nepodesna za vođenje domaćinstva i sebična. Uvek je stavljala poeziju na prvo mesto a kuću je zapostavljala,? kaže Feinstajn. Život Marine Cvetajeve uzdrman je iz temelja revolucijom 1917. NJen suprug Sergej borio se protiv revolucionara, Cvetajeva je ostala bez novca i njihova dvogodišnja kćerka je umrla od gladi 1920. Cvetajeva je tada otišla u dug egzil. Godinama posle smrti Cvetajeve, njeni sledbenici odlučili su da ponovo uspostave njen ugled. Posle nekoliko decenija zabrana njena poezija je napokon objavljena u Rusiji 1961. za vreme Nikite Hruščova. Muzej i biblioteka Cvetajeve otvoreni su pre deset godina a dnevno ih obiđe na desetine posetilaca. Poezija Marine Cvetajeve našla je svoje mesto u ruskoj pop kulturi kroz pesme Ale Pugačove, pop dive koja peva pesme Cvetajeve - ?Ogledalo? koje govori o vezi sa Sofijom Parnok i ?Rekvijem? o smrtnosti. ?Danas ona ima novu publiku, staru i mladu. Ona je jedna od naših najvećih pesnikinja,? kaže kustos muzeja. ?Ona je najstrastvenija i najmuzikalnija od svih pesnika,? rekao je jedan stariji posetilac. Brojni ljubitelji dela Marine Cvetajeve žele da ona dobije veću publiku izvan Rusije. Ovaj zadatak dodatno komplikuje složenost njenih stihova. Samo je deo njene poezije preveden u inostranstvu. ?Najteže je što ona izmišlja reči, što se može na ruskom. Ona veoma slobodno izmišlja?, rekla je Feinstajn čiji mali opus stihova Cvetajeve neki smatraju najboljim engleskim prevodom. ?Tu su i pauze i ritam koji teče i koje je teško uhvatiti ako želite da zadržite rimu i značenje,? dodala je ona. Za one koji otkriju Cvetajevu, Feinstajn kaže, citirajući njene stihove: ?Ona duboko grize. Morate počupati njene korene da bi ste se je otarasili?. (Beta)