Džojs Kerol Outs (1938) američka je spisateljica i profesorka kreativnog pisanja i društvenih nauka na Univerzitetu Prinston. Radi i kao pomoćnik urednika književnog časopisa The Ontario Review i godišnje književne zbirke Ontario Review Press, koju je do smrti, 2008. godine, uređivao njen suprug Rejmond Smit.
Outsova je izdala svoju prvu knjigu 1963, a od tada je napisala više od 50 romana, veliki broj kratkih priča, pesama i eseja. Knjiga Crna voda je 1992. nominovana za Pulicerovu nagradu, kao i još dva njena romana (1994. i 2000), a 1992. je bila finalista američke nagrade za književnost National Book Critics Circle Award for Fiction. Outsova je napisala neke od klasika našeg doba, uključujući romane We Were the Mulvaneys, The Gravedigger’s Daughter i The Falls. Dobitnica je američke nagrade za književnost National Book Award i nagrade PEN/Malamud.Outsova je pisala i pod pseudonimima Rozamund Smit i Loren Keli.
Još od ranog detinjstva je volela da čita knjige, a prvu priču je napisala sa 14 godina. Baku Blanš smatra zaslužnom za svoje književne prapočetke – upravo ona joj je poklonila knjigu Alisa u zemlji čuda, koja je bila „njena prva ljubav” i ostavila dubok trag u njenom književnom radu. Osim toga, od bake je dobila i prvu pisaću mašinu, na kojoj je napisala svoju prvu priču. U srednjoj školi je obožavala da čita Foknera, Dostojevskog, Hemingveja, Šarlotu i Emili Bronte, a malo kasnije Lorensa, Kafku, Tomasa Mana, čiji su romani ostavili dubok trag na nju i njeno pisanje. Prvi roman je napisala u 26. godini.
Teme kojima se Outsova bavi su širokog dijapazona: od gotskog romana, otuđenosti pojedinca, društvenih fenomena i anomalija, zavođenja, nasilja, incesta, silovanja, feminizma, razlike između polova... Važi za osobu koja neumorno i neprestano piše, takoreći „štancuje”, na šta ukazuje i tekst objavljen u New York Timesu iz 1989, u kojem se njeno ime pominje kao sinonim za produktivnost. „Smatraju me radoholikom, a ja sam oduvek živela jednim konvencionalnim i umerenim životom, nema tu ničeg egzotičnog. Nemam osećaj da mnogo radim, čak nisam svesna ni činjenice da uopšte radim. Pisanje i predavanje su mi oduvek pružali zadovoljstvo, tako da ih ne doživljavam kao ’rad’ u uobičajenom smislu te reči.”
04.07.03 Danas
Zveri iz Narodne knjige
NOVE KNJIGE
Narodna knjiga je u okviru biblioteke "Megahit" objavila roman Džojs Kerol Outs "Zveri", koji je sa engleskog prevela Vesna Roganović. Ova spisateljica je jedna od najnagrađivanijih američkih pisaca. Svoju prvu knjigu, zbirku priča, objavila je sa dvadeset pet godina. Dobitnica je brojnih nagrada, između ostalog i Nacionalne nagrade za književnost za roman "Oni", kao i PEN/Malamud nagrade za majstorstvo u kratkoj priči. Džojs Kerol Outs bila je i finalista za Pulicerovu nagradu 1993. i 1995. godine, a priče su joj ušle i u nekoliko antologija. Kod nas je dosad preveden samo jedan roman ove spisateljice, "Američki apetiti". Novela "Zveri" govori o talentovanoj studentkinji Džilijan Brauer, koja studira na Katamaunt koledžu u vreme burnih sedamdesetih godina prošlog stoleća.
Ona pokušava da postigne nešto više od običnog poetskog umeća na časovima i u radionici harizmatičnog profesora Andre Heroua, koji živi boemskim životom sa svojom mističnom suprugom Dorkas. Kao hipnotisana, Džilijen ulazi u intimni svet ovog čudnog para, svet pun droge i seksa, svet ljudi kojima ništa nije neprihvatljivo, gde će upoznati i tajanstvene strane ljudske prirode, o kojima su pisali D. H. Lorens, Miler i Anais Nin.
Ovo je provokativno, pitko štivo, koje zalazi u tamnu stranu ljudske prirode, koja deluje najjače onda kada smo je najmanje svesni. I to je takođe jedna od tema ovog kratkog, burnog romana.
S. D.
