622 pada Bunga ili demonska žena

Izdavač: Bulevar

Prvi put na srpskom jeziku, u prevodu sjajne Dragane Valigurske, Vitkacijev roman 622 pada Bunga ili demonska žena.

Stanjislav Ignaci Vitkjevič je čuveni poljski pisac, slikar, fotograf, teoretičar umetnosti, filozof i poliglota.

Dubina zeva na površi, a površ je pak dno dubine.

Možda ne priliči da pišem predgovor za sopstvenu knjigu beletrističkog sadržaja, ali šta je – tu je.Ne može se opisati žena "iznutra". Pred tim zadatkom su poklekli i najznamenitijih književni velikani. Ženu "iznutra" može opisati samo žena. Čudno, nikada to ne radi. Jedini pokušaj u tom

pravcu, iako ne u potpunosti sproveden, predstavljaju genijalni romani Zofie Nalkovske, nedovoljno, smatram, cenjene kod nas. Sve ostale dame koje pišu, posvećene su obmanjivanju sebe i drugih. To nipošto ne znači da je žena čudovište koje je nemoguće demaskirati. Prava žena nije ni loša ni dobra – jednostavno je žena, i to je dovoljno, a krivi su uvek i isključivo muškarci.

– Iz Predgovora

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Poljska književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Filozofija


				2022; Broširani povez; latinica; 20 cm; 478 str.; 978-86-86431-27-1;

1760 din

Tražite polovan / korišćen primerak?

Imate ovu knjigu i želite da je prodate?

622 pada Bunga ili demonska žena

Stanislav Vitkjevič (autor)

1760 din

U korpu

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Poljska književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Filozofija

Izdavač: Bulevar; 2022; Broširani povez; latinica; 20 cm; 478 str.; 978-86-86431-27-1;

Biografija

Stanislav Vitkjevič

Stanjislav Ignaci Vitkjevič (1885-1939) bio je renesansna ličnost - prozni i dramski pisac, slikar, fotograf, teoretičar umetnosti i filozof. Otac mu je bio slikar i teoretičar umetnosti Stanislav Vitkjevič, tvorac zakopanskog stila u umetnosti. Do studija je imao privatne učitelje, zahvaljujući kojima je stekao izuzetno znanje iz humanističkih i egzaktnih nauka, a znao je sve i svetske jezike. Kraće vreme je studirao Likovnu akademiju u Krakovu, potom je putovao po Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, a 1914. i po Australiji u svojstvu fotografa etnografske ekspedicije Bronjislava Malinovskog, svog prijatelja od detinjstva. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao austrougarski vojnik, ali je ubrzo zarobljen, tako da je ostatak rata i Oktobarsku revoluciju proveo u Rusiji. Pošto je bio upoznat s ruskom avangardom, kada se 1919. vratio u Poljsku postao je član grupe «formisti». Pisao romane i drame, slikao, bavio se teorijom umetnosti i estetikom, a 1939. godine je okončao život samoubistvom.