ulija Fjedorčuk je predstavnica ekopoetskog pravca u književnosti, poetske manifestacije čovekovog nastojanja da iskorači iz antropocentrične vizije sveta i predstavi inherentnu prirodu svog odnosa sa Zemljom kao, zasad, jedinim staništem ljudske vrste. Zakoračivši svojim poetskim izrazom u žanr čije je ishodište u anglosaksonskoj literaturi, Julija Fjedorčuk ispisuje Psalme kao svojevrsnu pagansku liturgiju. Boga Davidovih psalama zamenjuje suncem i prirodnim procesima, pokatkad slaveći život u svim njegovim pojavnim oblicima, a ponekad tugujući za onima koji su postali žrtve ekološke nesreće.
Bez obzira na
to da li ćemo pesnički svetonazor Julije Fjedorčuk doživeti kao naturocentričan i označen etiketom ekopoezije, ili ćemo u njenim Psalmima pronaći ton i poruke nove-stare religioznosti – tek, pred sobom imamo raskriljen orman pun jedne bolne, a živopisne intime. Misao, odnosno osećanje da nam ovaj svet nije dom, na odblesak nailazi i u stihovima ove pesnikinje, često okrenute i budućnosti, koja je, opet, neretko odraz prošlog u egzistencijalnom ogledalu: „A kad nam se zatre dom, zar nas više neće biti.“
Za zbirku pesama Psalmi (objavljenu 2017. godine) Julija Fjedorčuk je nagrađena najprestižnijom poljskom pesničkom nagradom Vislava Šimborska.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Poljska književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Poezija
Izdavač: Heliks; 2024; Broširani povez; latinica; 20 cm; 53 str.; 978-86-6024-103-2;
