Bomba u pozorištu i druge komedije

13.07.04 Politika

Dr Vidan Nikolić (1947), univerzitetski profesor, lingvista, stekao je lep ugled kao prozni pisac, pre svega istorijskih romana, kao što su "Prokleta Jerina" i sada objavljen roman "Prijezda i Jelica" ("Narodna knjiga"). Nikolić otkriva svet našeg srednjeg veka na jedan zanimljiv, darovit način - kao dobar znalac narodnog epskog pesništva, tradicije, ali i legendi o vojvodini Prijezdi, on gradi uverljivu priču i vaskrsava jedno vreme koje je do sada malo inspirisalo romansijere. Zato i skrećemo pažnju na delo Vidana Nikolića kao na izuzetnu knjigu o turskoj opsadi Stalaća i zahteva Osmanlija da im Prijezda preda tri svoja dobra: vernu ljubu Jelicu, konja Ždrala i sablju.

Zoran Božović je drugi autor "Narodne knjige" koji je objavio knjigu dramskih tekstova "Bomba u pozorištu" (i druge komedije). I Božović je univerzitetski profesor (ruske književnosti), a i dramski pisac od ugleda - objavio je jedanaest radio-komedija i dvanaest pozorišnih drama koje su igrane širom bivše Jugoslavije, ali i dva romana.

U ovoj knjizi Zorana Božovića su četiri dramska teksta: "Bomba u pozorištu", "Viktorija", "Đavolje pleme" i "Izdanci Staljinskog plemena".

Filmski dnevnik

Severin M. Franić (1952), filmski kritičar i pesnik, urednik časopisa "YU film danas", objavio je filmski dnevnik "Overavanje". Franić je dnevnik vodio od 2000. do 2002. godine i to su njegovi zapisi ne samo o filmu već i o filmskim stvaraocima, scenaristima i režiserima, glumcima i kritičarima. Njegove opaske su pokatkad sasvim lične i to daje šarm prilikom čitanja. Međutim, njegov dnevnik, kao uostalom i svaki drugi, jeste i dokument o vremenu u kojem živimo, o dešavanjima u društvu i lomovima čiji smo svedoci. Ali, onako kako ih vidi jedan strasni filmofil.

Radoslav Lazić (1939), reditelj i teatrolog, takođe univerzitetski profesor, sačinio je hrestomatiju "Filozofija pozorišta" - od Platona do Kamija (izdavač "Foto futura" i R. Lazić). Nikola Milošević, pisac predgovora, kaže da se ova zbirka tekstova može uporediti sa letom Minervine sove, onako kako je Hegel koristio taj motiv da slikovito predoči poslednju tačku nekog prethodno već uveliko obavljenog procesa. Po Miloševićevom mišljenju, antologija Radoslava Lazića se može uporediti sa snopom svetlosti uperenim u neki dotle slabo ili nimalo osvetljeni kulturni prostor da bi se videlo da taj prostor nije nikakvo carstvo senki, kako to na prvi pogled može izgledati. U knjizi će čitalac naći tekstove Aristotela, Didroa, Getea, Šopenhauera, Vagnera, Kjerkegora, Hartmana, Finka, Valerija, Klodela, T. Mana, Krega, Ingardena, Stanislavskog, Brehta, Sartra, Kamija, ali i Ive Andrića. Pogovor je napisao Radoslav Đokić.

Novo viđenje Nadežde Petrović

Delo Nadežde Petrović, najslavnije naše slikarke, vazda pobuđuje pažnju istoričara umetnosti. Skrećemo pažnju na studiju Olivere Janković "Nadežda Petrović između umetnosti i politike", u izdanju "Signature", a urednik je Milan Šećerović.

Autor ove monografije ističe da politički angažman Nadežde Petrović, njeno zalaganje za integralno jugoslovenstvo, pokazuje koliko je, bez obzira na odgovornost intelektualaca, njihov angažman, kao i svaki drugi ljudski čin, ograničen dominantnim stavovima u okruženju, pogrešnim procenama, interesima elita koje ga zastupaju ili sopstvenim interesima, limitima kulture i ličnim mogućnostima.

Evo i dveju knjiga vezanih za psihologiju. Izdavačka kuća "Čigoja" je objavila studiju dr Vesne Petrović "Psihička trauma i oporavak kod dece". Kao univerzitetski profesor (predaje mentalno zdravlje i psihopatologiju detinjstva i mladosti), Vesna Petrović je od 1993. do 1995. godine bila koordinator Unicefovog projekta "Deca u krizi" i ova knjiga je plod tog rada i istraživanja.

Nenad Adamov (1966) autor je knjige "Kroz vrtloge na putu do sebe" i to je svojevrsni vodič za buduće odrasle i bivšu decu. Pisac knjige veli: "Živeti u vremenu koje sve stavlja na probu donosi mnogo nedoumica, dilema o sebi i drugima. Kao da smo na raskršću. Misli i osećanja se na trenutke otimaju kontroli i odvlače nas od vlastitog puta". Adamov se nada da će vam knjiga pomoći da lakše prepoznate i očuvate svoj put. Nenad Adamov je čovek širokih interesovanja - od psihologije stvaralaštva, psihologije umetnosti do art terapije, psihodrame, astropsihologije, muzike, pozorišta, filma (izdavač je Dom omladine iz Kikinde).

Postvizantijska umetnost na Balkanu

Dvotomni Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti objavljuje radove sa međunarodnog naučnog skupa "Postvizantijska umetnost na Balkanu", koji je u leto 1997. godine održan u Novom Sadu, a u organizaciji Balkanološkog instituta SANU, manastira Hopovo i Galerije Matice srpske. Na tom skupu akademik Dejan Medaković je rekao da je ovo prilika da se pravednije i tačnije odredi naš savremeni etički integritet, a posebno onaj duhovni portret na koji je presudno uticala Vizantija, njena teološka svest obrazovana i utvrđena na nepomućenim izvorima pravoslavnog učenja. Dinko Davidov, dopisni član SANU, poznati istoričar umetnosti, tom prilikom je rekao da se u pojedinim starijim spomenicima uočavaju najbliži dodiri, stapanje srednjovekovne i poznosrednjovekovne umetnosti.

Na ovom skupu bili su se okupili najistaknutiji stručnjaci za postvizantijsku umetnost ne samo iz Srbije već i iz Grčke, Bugarske, Makedonije, Republike Srpske... Između ostalih, u dve knjige ovog zbornika objavljena su saopštenja Elke Bakalove, Saše Brajović, Panajotisa Vokotopulosa, Smiljke Gabelić, Elene Genove, Ivanke Gregove, Aleksandre Davidov-Temerinski, Jelene Erdeljan, Olivere Milanović-Jović, Slobodana Mileusnića, Janka Radovanovića, Ljiljane Stošić, Mirjane Tatić-Đurić, Miroslava Timotijevića, Ljiljane Ševo.

R. Popović