Svadbeni marš i druge komedije

31.05.03 Politika

U drugoj knjizi dramskih tekstova prva "Komedije" štampana je 2000. godine Zoran Božovic objavljuje cetiri drame i jednu monodramu. Rec je o tekstovima koji pripadaju komediografskom žanru za koji se Božovic opredelio i kao dramski autor i kao pisac kratkih satiricnih prica.

Komedije "Svadbeni marš" i "Dijamantska ogrlica" doživele su uspeh i naklonost gledalaca: "Svadbeni marš" imao je dve televizijske postavke: u Televiziji Beograd i u Televiziji Bratislava, dok je "Dijamantska ogrlica" igrana na Maloj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu i u zajecarskom teatru. Komadi "Šesto culo" i "Igor i Maja" kao i monodrama "Cekajuci odbeglog muža" do sada nisu izvodeni.

Zoran Božovic je pisac savremene urbane sredine. Otuda i njegovi junaci pripadaju staležu cinovnika, profesora, umetnika, a pokatkad se pojave i pilot, potpukovnik, policijski inspektor ili modni kreator pripadnici profesija koje olicavaju razvijenu gradsku sredinu. Polazeci od takvih junaka i njihovih težnji da organizuju svoje živote u skladu sa ambicijama ali ne i licnim mogucnostima, Božovic opisuje njihove pokušaje i promašaje, dovodeci ih uvek do nalaženja ravnoteže i neizbežnog srecnog završetka kakav i dolikuje komediji. Dakako, u Božovica postoji i odredena satiricna nit koja natkriljuje komicku pricu, ali Božoviceva satira nije upucena ka dnevnopolitickim zbivanjima; ovaj pisac invektivu usmerava prema onim ljudskim svojstvima koja su trajna i univerzalna, kao što su pretencioznost, samoljublje, arogancija ili neprikladno ponašanje. Komika se u Božovica rada usled nesrazmere želja i mogucnosti, a podržana je duhovitim, najcešce kratkim i ubojitim replikama.

U "Svadbenom maršu" Božovic koristi obrazac vodvilja i spretno gradi pricu o tome kako ce tri sestre, kceri potpukovnika u penziji, steci muževe. U "Dijamantskoj ogrlici" pisac spaja matricu detektivske price i komedije situacije, stavljajuci u prvi plan gospodu Danu, pripadnicu stare beogradske porodice, i njenu igru sa ukucanima. Komad "Šesto culo" govori o nevoljama coveka koji pocinje da govori istinu i time dovodi porodicu u nepriliku, dok je igra "Igor i Maja" neka vrsta Božovicevog ispitivanja do kojih granica može da se razvija dvostruki bracni trougao ili mnogougao, kome ce razrešenje i smisao ako ga uopšte ima dati novi par ljubavnika. Najzad, monodrama "Cekajuci odbeglog muža" poseduje izvesnu tragikomicnost koja izvire iz osvešcenja glumice koja shvata da su prošli i njena mladost i slava.

Komedije Zorana Božovica pisane su lakom rukom, s dobrim poznavanjem scenskih uslovnosti i ogranicenja. Ovaj pisac nastoji da se komedijama podsmehne covekovim manjkavostima, a da pritom svojim štivima ne oduzme zabavnu ne i zabavljacku dimenziju. Božovic, dakle, neguje osobeni pristup pozorištu i u tome istrajava, ne priklanjajuci se pomodnostima i verujuci u tradiciju kao živu osnovu teatra.

Radomir PUTNIK