Živko Janeski-Šarski (autor)
Posle bitke svi su generali. Tako se pričalo, a tako se i dalje priča. Ali i treba ponekad biti i general posle bitke. Bar na peru i čistom listu papira, jer ono što nije napisano to kao da se nije ni desilo, kaže jedan filozof. Živko je ove drame i te kako doživeo na svojoj koži i zato može da nam ih autentično prenese. Zašto je baš uzeo dramsko prikazivanje on to ponajbolje zna. Možda je hteo da se ogleda u drami kao težem književnom žanru, mada verujem da mu se dramski tekst sam nametnuo. Bilo kakvo prikazivanje kroz priče, roman ili poezije dalo bi neku drugačiju prestavu. Ovako dramski tek
st i te kako pristaje ovako dramatičnim situacijama kakve su bile na našem brdovitom Balkanu. Autor je kroz ove tri drame prestavio dramski tok koje su potresle delove bivše Jugoslavije.
Kroz prvu dramu , "Zlo vreme" pisac je pokušao da prikaže vreme početka drame koje je nastupalo prilikom raspleta krvave drame rasturanja jedne velike i lepe zemlje koja se zvala Jugoslavia na početku poslednje decenije dvadesetog veka. U centru zbivanja stavio je jednu porodicu jednog "trećepozivca" koji je pozvan, na mobilizacijski poziv, kao rezervista JNA da bi mu samoj kasarni rekli da su svi oni ovde došli kao dobrovoljci koji moraju da brane napadnutu otadžbinu, koja je iznutra napadnuta te zbog sveta ista mora da se brani i na ovaj prikriveni način, jer ovo i nije neki pravi rat za koje se naša vojska spremala.
U drugoj drami "Krešendo" pisac nam slikovito opisao jedan veliki blickrig kada je 19 najvećih i namodernijih armija napalo iz vazduha jednu malu unutrašnim sukobima izmrvljenu zemlju Srbiju. Svi koji su živeli na kraju tog drugog miljenijuma u zemlju Srbiju zapamtili su taj rat koji kada su 77 dana proveli u podrumima. Autor je ovde slikovito naslikao kroz jednu velegradsku porodicu jedan totalni ekonomski, moralni i sociološki pad jednog društva koje dobij veliku packu od svetskih gospodara rata i mira. Sam naziv drame sa muzičkim krešendom na kraju takosje i završio u stilu da su se ovde svirali samo marševi (oni ratni ili oni posmrtni) i nikad se nije svirala neka prava ozbiljna muzika sa pravim muzičkim krešendom.
I treća drama "Na kraju krajeva" odslikava jedan rat koji se desio na početku novog milenijuma u našem bližem susedstvu na velikoj Šar planini. Tamo se na kraju "balkanske balade" desio jedan takođe krvavi rat kada su etnički Albanci pripomognuti zemljacima sa Kosova počeli da isteruju svoje komšije Makedonce sa njihovih vekovnih ogništa u podnožju Šar planine. Autor je rođen u tom kraju za zebnom je pratio ovaj verski rat koji kao da je zaokružio temu o stalnim ratovima na ovom "Balkanskom buretu baruta"... Smatram da će ova tri teksta naći svoju čitalačku publiku, i da će mo žda neki inventivni režiser ove drame postaviti na daske koje život znače.
Aleksandar M. književnik
Ostali naslovi iz oblasti: Drama
Izdavač: Žigraf; 2005; latinica; 21 cm; 131 str.; 86-907563-1-0;
