Nikola Vujčić (Velika Graduša kod Siska, 1956), književnik i pesnik. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bio je urednik časopisa "Znak", glavni i odgovorni urednik "Književne reči", urednik u Književnoj omladini Srbije, glavni i odgovorni urednik lista Vukove zadužbine "Zadužbina". Sada je urednik u izdavačkoj kući "Filip Višnjić". Živi u Beogradu.
Svojom poezijom čini jedan istrajan i samosvojan glas srpske poezije. Uključivši se u tokove evropskog pesništva, Vujčić uporno ispisuje svoju poetsku matricu preispitujući večito medijum u kojem se ostvaruje. U svojoj prvoj knjizi Vujčić se znao držati arhetipova od kojih je najznačajniji voda. Kasnije su preostali samo lirski subjekt, jezik i reči. Reči su posmatrane kao trošni predmeti, nesavršeni jezik koji ih imenuje, relativizuje sve, stvarajući prazninu. Ostaje samo pesma izatkana od trošnosti koja se osipa u ništavilo. Pesma postoji izvan sveta o kojem peva i u kojem je nastala.
Dobio je nagradu "Braća Micić" (1994) i "Zmajeve nagrade Matice srpske" (2003).
Dela
Objavio je knjige pesama:
Tajanstveni strelac (1980)
Novi prilozi za autobiografiju (1983)
Disanje (1988)
Čistilište (1994)
Kad sam bio mali (pesme za decu, 1995)
Prepoznavanje (2002)
21.03.12
Kultura klizi ka zabavi
Nikola Vujčić
Pesnik Nikola Vujčić povodom obeležavanja Svetskog praznika poezije: "Dobar deo književnosti živi po pravilu: brzo napiši - brzo objavi - brzo prodaj"
Pesnicima i poeziji je oduzeta uloga i moć koju su nekada imali. Pa i sama činjenica da je Unesko proglasio jedan dan u godini za svetski dan poezije, kada će se promovisati čitanje, pisanje, objavljivanje i tumačenje poezije širom sveta, govori da je poezija ugrožena u svim kulturama. Ali ne čekajući taj dan, svi, uz malo napora, možemo učiniti da ona bude svakodnevno prusutnija - kaže za "Novosti" pesnik Nikola Vujčić, povodom 21. marta, Svetskog dana poezije.
Vujčić će biti jedan od učesnika manifestacije u Kulturnom centru Beograda, gde će pesnici tradicionalno proslaviti svoj dan.
- Poezija danas obitava u uskom krugu koga čine pesnici i vrlo mali broj čitalaca iako je najbolji deo naše književnosti. Situacija po poeziju, ali i celokupnu književnost, umnogome bi se promenila nabolje kada bi se knjiga tretirala kao kulturno dobro a ne kao roba - kaže Vujčić.
PROGRAM
U podne će u KCB-u pesnici čitati poeziju nedavno preminulog Petrua Krdua (1952-2011). Otvaranje izložbe fotografija pesnikinja i pesnika nove generacije, "Imagolirica", autora Danila Lučića, zakazano je za 13 časova. Tribina "Poezija i recesija" počeće u 17 časova, a od 19 časova pesnici će čitati svoje stihove i govoriti o sopstvenom mestu u današnjem društvu. Posetioci će videti i video-prezentaciju "Poezija i kolaži Tatjane Cvejin (1948-2011)", kao i film "Kikiriki i džabe pivo" danskog pesnika Klausa Ankersena.
U okviru programa posvećenog poeziji u KCB-u, govoriće se i o linijama koje povezuju srpske pesnike različitih generacija, kao i o jazu između njih. Vujčić smatra da naša savremena poezija ima svoj kontinuitet, generacijsko i poetičko prelivanje i nastavljanje.
- Raduje me što se u našoj najmlađoj poeziji pojavio niz pesnika koji joj udahnjuju novi dah - kaže naš sagovornik.
Pesnici će pretresti i uticaj globalne ekonomske krize, a na pitanje da li ona pomaže ili odmaže njihovom poslu, Vujčić odgovara:
- Krize ruše ionako krhke kulturne sisteme, uvode drugačiji vrednosni redosled. Krize u čoveku podstiču animalno, duhovno se tu potpuno potiskuje. Pesnici nisu nikakvi čudaci, oni samo drugačije sagledavaju svet oko sebe, drugačije se služe rečima - kaže Vujčić.
Kao pesnik koji stremi lirskom, intuitivnom razumevanju sveta, Vujčić otkriva da ga pesnički najviše inspirišu ljudski život i usamljenost, prisustvo i prepoznavanje unutrašnjih svetova i njihovih odnosa.
- Više me privlači neko stablo u parku nego sva buka automobila koji jure okolo. Više volim jutarnji cvrkut ptice nego zamarajući zvuk kamiona koji prazni kontejnere. Mene zanimaju sitnice i njihov saodnos jer se ljudski život i odvija u tom malom prostoru. U mojim pesmama ima puno vode i vazduha, vatre, svetlosti i tame, tišine, zemlje i neba. "Pesma je postojanje", kaže Rilke u jednom svom sonetu, a tako je i ja osećam - kaže Vujčić.
Vujčić dodaje da nam je sve jasnija ona latinska poslovica - Hleba i igara.
- Kultura polako klizi ka zabavi, nikad u svojoj istoriji nije bila bliža tom svom ponoru. Naše, tehnološki moderno doba, učinilo ju je sveprisutnom, ali ju je i komercijalizovalo, a neke njene delove pretvorio u laku zabavu. Dobar deo književnosti, one koja stvara takozvane hitove koji i kod nas šljašteći preplavljuju knjižare, egzistira po pravilu: brzo napiši - brzo objavi - brzo prodaj. Da li tu uopšte ima književnosti? Nema. A zamislimo tek takvu poeziju!
REČI OTVARAJU PROZORE
U duhu Dana poezije, pesnik nam je objasnio svoj stih "reči ne ulepšavaju, samo zvekću"...
- Želeo sam da ukažem na odgovornost izgovorene reči, ali i na to da ponekad ni reči ne mogu sve. Reči tek, kako kaže Dušan Matić, "otvaraju prozore" kroz koje možemo da nazremo svet. Uvek se traže prave reči, nikad nismo sigurni koje su to reči, da bismo iskazali ono što vidimo i osećamo. Kad nema reči, nastaje tišina u kojoj one sazrevaju - kaže Vujčić.
B. ĐORĐEVIĆ
