Društveno osetljive grupe : perspektive i politike

01.04.21

Sociološki pregled

Monografija „Društveno osetljive grupe: perspektive i politike”, dr Aleksandra Jugovića, redovnog profesora Univerziteta u Beogradu – Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, predstavlja sistematičnu i detaljnu analizu indikatora stanja, položaja, potreba i politika socijalnog u ključivanja različitih društveno osetljivih grupa. Analiza se odnosi i na savremene koncepte rizika zasnovane na empirijskim nalazima, raznolike teorijske perspektive koje imaju praktično ishodište u politikama društvenog reagovanja prema osetljivim grupama, kao i na pregled relevantnih međunarodnih i nacionalnih dokumenata, mera i preventivnih intervencija u regulisanju prava i podsticanju poboljšanja njihovog položaja, kojima je posvećen obiman deo monografije.
Pored opšteg cilja monografije u vidu naučnog doprinosa akademskoj i stručnoj javnosti i edukativnog karaktera, knjiga ima značaj i u vidu podizanja svesti i senzibilizacije šire javnosti o teškoćama i preprekama sa kojima se suočavaju pojedinci iz analiziranih grupa. Monografija se sastoji iz 14 celina – uvodnog dela sa pojmovnim određenjem društveno osetljivih grupa i 13 tematskih poglavlja koja su naslovljena prema primarnom tipu nedaće sa kojom se pojedinci suočavaju. U prva tri poglavlja autor se bavi složenim fenomenima siromaštva, nezaposlenosti i beskućništva kroz višedimenzionalnost korelata i posledica.
Ukazuje nam i na supkulture siromaštva, nezaposlenosti i beskućništva, gde možemo videti značajne rizike za socijalnu isključenost i modele odnosa između ovih varijabli. Naročito, problemom nezaposlenosti ističe značaj rada u oblikovanju sigurnosti čoveka, aktiviteta, slike koju može imati o sebi i sveopšteg osećaja doprinosa i korisnosti. Beskućništvo prati kroz: istorijski kontekst – od patologizacije do koncepta ljudskih prava; politički sistem – posebno su rizična društva sa višedecenijskim zapostavljanjem debate o beskućništvu; heterogenost u uzrocima i oblicima ispoljavanja – nepostojanje konsenzusa u vezi sa definisanjem pojma; prizmu stepena stambene deprivacije – apsolutno i relativno beskućništvo; povezanost sa brojnim formama adaptivnih devijacija – u pogledu strategija preživljavanja i strategija nošenja sa nizom svakodnevnih problema (Jugović, 2020).
U okviru četvrtog i petog poglavlja autor se bavi rasprostranjenim fenomenom migracija dece i odraslih. Par excellence društvene osetljivosti su oni koji migriraju iz prinudnih razloga. Opravdano, autor prati i druge forme migracija jer svaka veća tranzicija nosi rizike i probleme adaptacije. Zastupljeni su raznoliki eksplanatorni modeli podela i teorija, od koncepta „odbijanja i privlačenja” – objašnjava faktore uticaja emigriranja iz matične zemlje kao i motive opredeljenja za zemlju destinacije, do psihoanalitičke teorije migracija. Kroz akademski nov, krovni koncept „deca u pokretu” autor govori o deci migranata, izbeglica, interno raseljenih lica, tražilaca azila, povratnika iz procesa readmisije, deci žrtvama trgovine ljudima, deci koja žive i rade na ulici, krijumčarenoj i deci bez državljanstva, deci nomadima, kao i maloletnicima bez pratnje i razdvojenoj deci. Posebno izazovan fokus autora jeste analiza faktora rizika koji deci u pokretu oduzimaju pravo na detinjstvo i iz kojih se hitno izdvajaju potrebe za definisanjem aktera i procedura u pravcu identifikacije potreba dece i odgovora na njih (Jugović, 2020).
U šestom poglavlju autor ukazuje na ekosistemsku perspektivu rizika koji su realnost dece koja žive i rade na ulici. Kada se rizici otelotvore u segmentima koji su značajni za razvoj svakog deteta, a temelj za njihov kumulativni efekat predstavlja siromaštvo, dolazi se do posledica u domenu zdravlja, obrazovanja, životnih mogućnosti uopšte. Kako bi se prevenirale štetne okolnosti života i rada na ulici i ublažile posledice koje takav život neminovno proizvodi, u okviru zaštite postoji potreba za adekvatnijim normativnim regulisanjem, ali i za primenom prakse koja proizlazi iz uspešnog Lisabonskog modela – terenski rad koji pružaju edukovani, empatični stručnjaci i rano uključivanje u programe obrazovanja uz adekvatnu podršku egzistencijalne prirode (Jugović, 2020).
Uzimajući u obzir dete i porodicu kao najveću vrednost, autor tokom sedmog, osmog, devetog i desetog poglavlja holistički pristupa problematici porodica sa problemima u odnosima, dece bez roditeljskog staranja, dece žrtava nasilja i dece sa problemima u ponašanju i u „sukobu sa zakonom”. Komparacija karakteristika funkcionalne i disfunkcionalne porodice, analiza sekvenci ključnih za smisao, sadržinu i načela roditeljskog prava, okolnosti pod kojima se roditelj može lišiti roditeljskog prava, razvod braka i nasilje u porodici predstavljaju osnov i za naredne segmente.
Autor analizira oblike alternativne zaštite uz naglasak na najboljem interesu deteta. Pod simboličnim nazivima, poput „Ljubav iznad biologije”, obuhvaćeni su pojam, oblici, postupak procene i zasnivanje starateljstva, usvojenja i hraniteljstva. Prevencijom izdvajanja deteta iz porodice naglašava se značaj multisistemskih napora u promovisanju roditeljskog staranja i prevenciji razdvajanja porodice. Pored opšteprihvaćenih oblika nasilja nad decom, autor se bavi i štetnom praksom dečjeg braka i strukturnim nasiljem (koje proizvodi nejednake šanse za pozitivan razvoj), te nasiljem nad decom u svim kontekstima i „fenomenom prelivanja nasilja iz jednog konteksta u drugi” (Jugović, 2020). Autor maloletnim licima sa eksternalizovanim problemima u ponašanju prilazi široko u raspoznavanju ispoljavanja teškoća: kroz vaspitno-obrazovni proces, različite forme nasilja i autodestruktivnosti, ali i kroz rizična ponašanja (poput upotrebe psihoaktivnih supstanci).
U sledećem poglavlju autor osvetljava prisutne barijere u društvu prema osobama sa smetnjama u razvoju, koje onemogućavaju socijalno uključivanje i pojačavaju njihovu diskriminisanost. Ističe se značaj korišćenja nestigmatizirajućih termina u njihovom određenju i analiziraju se različite faze adaptacije na život sa detetom sa smetnjama u razvoju.
Poseban značaj pretposlednjeg poglavlja jeste segment analize stigmatizacije zaraženih HIV-om i obolelih od AIDS-a, koja doprinosi osećaju „socijalne smrti” zaražene osobe. Upravo iz tog razloga autor se u poslednjem segmentu u okviru globalnih i nacionalnih politika bavi i sektorima borbe protiv predrasuda, koji ukazuju na pravce smanjenja diskriminacije kroz adekvatne normativne uslove, veću interakciju zaraženih i nezaraženih, sistemsku edukaciju, široko informisanje i aktivnu ulogu medija.
Autor u poslednjem poglavlju problemski obrađuje kumulativnost nedaća Roma, koja u začaranom krugu govori o kontinuirano lošem zdravstvenom stanju, transgeneracijskom siromaštvu, lošijem nivou obrazovanja, visokoj stopi nepismenosti, stambenoj deprivaciji, pravnoj nevidljivosti, adaptivnim devijacijama. Autor odgovore za društvenu reakciju na probleme ove populacije nudi u sinergijskom efektu aktivnosti propisanih relevantnim dokumentima, sa posebnim akcentom na značaj obrazovne integracije Roma (Jugović, 2020).
Sumarno, grupe za čiju se analizu autor opredelio u svojoj monografiji su: Osobe u siromaštvu; Nezaposleni: osobe izvan rada; Osobe u beskućništvu; Migranti; „Deca u pokretu”; Deca koja su uključena u život i rad na ulici; Porodice u krizi: problemi u porodičnim odnosima; Deca bez roditeljskog staranja; Deca žrtve nasilja; Deca sa problemima u ponašanju i „sukobu sa zakonom”; Osobe sa ometenošću; Osobe sa HIV-om i AIDS-om; i Romi.
Uvidom u autorovo delo, bez obzira na raznolikost ispoljavanja teškoća društveno osetljivih grupa, njihove zasebne specifičnosti, dijapazon uzroka i posledica, heterogenost u društvenim odgovorima i različitosti u individualnim doživljajima konkretne situacije, pojedine dijagonale se mogu povući. One se pre svega tiču sledećeg: pojedinci iz različitih grupa mogu deliti traume, nezadovoljene potrebe, socijalne rizike, kumulativnost potencijalnih uzroka i isprepletanost posledica; pojedinci iz jedne grupe mogu simultano biti žrtve okolnosti drugih oblasti osetljivosti (poput dece koja žive i rade na ulici ili osoba u situaciji beskućništva).
Takođe, uočava se i postojanje permanentne potrebe za ulaganjem višedomenskih društvenih napora kako bi se u kontinuitetu pronalazili što adekvatniji odgovori na kompleksnost teškoća i situacija u kojima se nalaze. U tom smislu, sveobuhvatna analiza stanja, perspektiva i politika, izneta u monografiji, predstavlja dobru polaznu osnovu za buduća politička i akciona rešenja za različite segmente osetljivosti navedenih grupa.
Dragica R. Bogetić